Izvor: B92, 01.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponuda za dijalog SAD-Iran
Teheran -- Iran prihvata američku ponudu za direktan dijalog, ali kategorički odbija postavljeni uslov vezan za prekid obogaćivanja uranijuma.
Američka ponuda za direktne pregovore sa Teheranom, posle 26 godina prekida zvaničnih odnosa dve zemlje, SAD su uslovile obustavljanjem programa obogaćivanja uranijuma u Iranu. Ponuda direktnog dijaloga, koju je juče iznela Kondoliza Rajs, a odmah potvrdio i Džordž Buš, predstavlja najoštriji zaokret u dosadašnjoj spoljnoj politici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bušove administracije.
"Jasno je da će Iran prihvatiti samo one ponude i uslove koji su u interesu nacije i zemlje. Obustavljanje obogaćivanja uranijuma definitivno ne spada u takve interese", prenela je agencija IRNA državno saopštenje povodom ponude za pregovore američke državne sekretarke Kondolize Rajs. "Imajući u vidu rešenost iranskih vlasti da se nastavi program obogaćivanja uranijuma, predlog Rajsove može se smatrati propagandnim potezom", javila je IRNA.
Prethodno je u sredu portparol Komiteta za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost iranske vlade Kazem Jalali rekao da bi američka ponuda za nastavak pregovora sa Iranom mogla da bude pozitivno ocenjena u Teheranu, ukoliko SAD odustanu od postavljenih uslova.
"Američka ponuda može biti ocenjena pozitivno, ali uslovi koje su SAD postavile nisu primereni", rekao je Jalali. On je ponovio da je Iran više puta najavio da neće obustaviti obogaćivanje uranijuma.
Moskva pozdravlja spremnost SAD
Moskva pozdravlja spremnost Sjedinjenih Američkih Država da se priključe pregovorima o nuklearnom programu Irana, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. "Ubeđeni smo da pregovorima o tom problemu, kao i u bilo kojoj drugoj kriznoj situaciji u savremenom svetu, nema alternative", navodi se u saopštenju.
Moskva iskreno želi da učešće SAD u pregovaračkom procesu dovede do ozdravljenja američko-iranskih odnosa, gde krizna situacija koja traje više od 20 godina ne odgovara interesima naroda dve zemlje. Rusko ministarstvo je navelo da će Moskva nastaviti aktivno da učestvuje u kolektivnim naporima za nalaženje političko-diplomatskog rešenja. Ističući da se "danas pojavila realna šansa" pronalaska rešenja za nuklerani problem, Moskva je pozvala Iran da "konstruktivno reaguje".
Evropska trojka - Britanija, Francuska i Nemačka, kao i Kina i Rusija, odavno insistiraju na diplomatskom rešenju spora sa Iranom i sada su pozdravile inicijativu Vašingtona. Predstvanici tih zemalja danas su u Beču, gde će im Kondoliza Rajs izložiti detalje američkog predloga.
Iran - nafta kao ekonomski paradoks
Iran je nabijen ogromnim rezervama nafte i gotovim novcem, ali manjak rafinerija drži zemlju u teškoj zavisnosti od uvoznog benzina i dizela za domaće automobiliste i kamiondžije.
To je i jedan od razloga što Iran - već pod teretom ozbiljnih ekonomskih nevolja - očajnički želi da izbegne sankcije UN povodom svog nuklearnog programa. "Nafta je mesto gde je Iran najranjiviji," kaže Bezad Nabavi, bivši član parlamenta i direktor državne petrolejske komanije Petropars. "To je jedan od velikih ekonomskih paradoksa."
Brige oko snabdevanja gorivom postale su do te mere ozbiljne da vlada razmišlja o uvođenju krajnje nepopularnog dvostrukog sistema plaćanja. Sistem bi ograničio količinu benzina koju vozač može da kupi po ceni koju dotira država, od oko 9 centi po litru, i uveo bi još neodređenu tržišnu cenu za kupovine iznad ograničenja.
Čak i skroman pad u uvozu benzina i dizela u slučaju sankcija značio bi tešku kaznu za privredu sa mnogo slabosti - dvocifrenom inflacijom, hroničnom nezaposlenošću i glomaznom državnom kontrolom. Gotovo četvrtina od 65 miliona Iranaca živi ispod granice siromaštva.
Jedna od mogućih sankcija koja će biti razmatrana na današnjem sastanku pet stalnih članova Saveta bezbednosti UN i Nemačke u Beču je embargo na izvoz naftnih prerađevina u Iran.
Iranske rezerve petroleja smatraju se za druge najveće na svetu, posle saudijskih, a Iran je četvrti najveći proizvođač sirove nafte u kartelu OPEK-a. Skok cena - koje sada kruže na oko 70 dolara za barel - ispunio je specijalni iranski petrodolarski fond sa rekordne 24 milijarde dolara.
Ali, Iran nema dovoljno rafinerija da bi držao korak sa sve većom žeđu za gorivom. U prevozu robe, zemlja gotovo isključivo zavisi od kamiona, a broj privatnih vozila nezadrživo raste.
