Izvor: Politika, 05.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polonijumski metak
Istražiteljima se pridružio Ef-Bi-Aj, a predsednik komisije EU Barozo i britanski ministar Rid zahtevaju istragu na evropskom nivou
ANALIZA VESTI
Uprkos istražnim operacijama vodećih zapadnih obaveštajnih agencija, nisu otklonjene nedoumice o uzrocima i vinovnicima atentata radioaktivnim izotopom polonijum 210 u Londonu.
Rasvetljavanju slučaja mogao bi da doprinese američki Ef-Bi-Aj, koji je minulog vikenda zvanično otvorio istragu, ali i devetorica britanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istražitelja, koji su u ponedeljak otputovali u Moskvu. Najveće interesovanje, međutim, budi najavljeno svedočenje Marija Skaramele, prvog istražitelja specijalne komisije parlamenta u Rimu, koja se bavi razotkrivanjem ubačenih ili u Italiji vrbovanih ruskih špijuna, u drugoj funkciji lovca na ilegalne trgovce nuklearnim izotopima, po nalogu Evropske komisije. Skaramela, i sam žrtva trovanja polonijumom 210, ali u daleko manjoj dozi od one koja bi izazvala neposrednu smrt, zapretio je da će obelodaniti sve informacije koje je u dužem periodu dobijao od prebeglog ruskog agenta u Britaniju, Aleksandra Litvinjenka, u međuvremenu preminulog u londonskoj Univerzitetskoj bolnici.
Pretpostavlja se da su Skaramela i Litvinjenko otrovani prilikom njihovog poslednjeg susreta, u japanskom ribljem restoranu na londonskom Pikadiliju, prvog novembra. Bulevarska štampa je uporedila ovaj atentat sa metodima gangsterske osvete u miljeu trgovine drogom, koristeći izraz – polonijumski "zlatni metak".
Trostruki agenti
Sudeći prema informacijama iz više izvora, poređenja bulevarske štampe nisu neumesna. Sumnja se da su dve žrtve atentata, Litvinjenko i njegov "kompanjon" Skaramela postali mete atentatora zbog pokušaja ucene neimenovanih moćnika, izvestio je londonski "Obzerver".
Uvek pravovremeno obavešteni "Obzerver", ako se ukaže potreba obelodanjivanja poverljivih informacija po američkom ukusu, citirao je izjavu navodnog svedoka, studentkinje koja se vodi pod imenom Julija Svetličnaja: "Litvinjenko se hvalio da ima saznanja koja bi se mogla unovčiti... Nudio mi je saradnju i zaradu od više desetina hiljada funti." Prema navodima Ef-Bi-Aja, izjavu studentkinje podržao je i bivši ruski obaveštajac Jurij Švec, danas žitelj Vašingtona.
Javnosti je ponuđen i istorijat karijere Marija Skaramele. Prvi istražitelj parlamentarne komisije u Rimu i lovac na ilegalne trgovce nuklearnim izotopima, po nalogu Evropske komisije, proglašen je "sumnjivom ličnošću". Kao dokaz je ponuđen podatak da je protiv Skaramele prošle godine vođena istraga zbog sumnje da je bio umešan u krijumčarenje obogaćenog uranijuma, koji su bivši agenti KGB-a preko San Marina prenosili u Evropu. Istovremeno su američki izvori objavili podatak da je Skaramela radio i po nalogu CIA. Navodno je bio infiltriran u krugove kolumbijskih narkokartela koji su švercovali kokain u Rusiju.
Preusmeravanju pažnje široke javnosti na podatak da se istrage usredsređuju ka platformi koja nema izrazito špijunski, već kriminalni karakter, protivreči podatak o umešanosti Litvinjenka i Skaramele u ilegalne operacije sa političkom pozadinom. Prema podacima koji su obelodanjeni u Italiji, Skaramela je, između ostalog, pokušavao da preko Litvinjenka dođe do podataka iz moskovskih tajnih arhiva, koji bi mogli da kompromituju premijera Romana Prodija.
Nevine žrtve
U šarolikom spletu pretpostavki o vinovnicima atentata, stavlja se u drugi plan
takozvana kolateralna šteta – izbegava se naglašavanje opasnosti koja preti ili bi mogla da zapreti hiljadama nevinih žrtava, ako dođu u dodir sa radioaktivnim izotopom.
Slučaj Marija Skaramele najbolje dokumentuje potencijalni rizik: u londonskoj Univerzitetskoj bolnici ustanovljeno je da nivo kontaminacije polonijumom 210 u telu Skaramele ne može da uzrokuje trovanje. Ali, izvesno će podstaći razvoj karcinogenih tkiva. Iz drugog ugla gledano, apeli britanskih avio-prevoznika, upućeni na adrese 33.000 putnika njihovih kontaminiranih letilica, da se hitno podvrgnu lekarskom pregledu, daju svedočanstvo o opasnosti kojoj je javnost izložena.
Ozbiljnost situacije, najzad, potvrđu reakcije visokih evropskih političara. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i britanski ministar unutrašnjih poslova Džon Rid pozvali su sve nadležne da se udruže u cilju pokretanja odgovarajuće, sveevropske istrage.
-------------------------------------------------------------------------
Zagonetno poreklo
Analize o efikasnosti i spekulacije o poreklu radioaktivnog otrova, sačinjenog na bazi izotopa polonijum 210 ističu u prvi plan sledeće detalje: iz jedne tone sirove rude urana može se izdvojiti stotinak grama oko dvadeset srodnih izotopa, od kojih je samo jedan polonijum 210.
Polonijum u nešto izmenjenoj molekularnoj strukturi daje vrlo efikasan otrov. Oko pola miligrama, u kapsuli veličine glave čiode, koja se u dodiru sa toplom tečnošću rastvara, dovoljna je da usmrti žrtvu, ali i da pričini petnaestostruku kolateralnu štetu – kod onih osoba, na primer, koja bi slučajno došla u dodir sa znojem žrtve ili sa ostacima jela ili pića na priboru za jelo.
Poreklo pri trovanju korišćenog polonijuma dovodi se u vezu sa krađom u ruskoj atomskoj centrali, u Krasnojarsku. Izveštaji o pokušajima krijumčarenja tog izotopa preko granica više puta su bili povod senzacionalnih izveštaja u medijima. Međutim, polonijum se može legalno nabaviti i u SAD, posredstvom Interneta. Preko adrese www. unitednuclear.com polonijum se može naručiti po ceni od "milion dolara za efikasnu dozu" stoji u tekstu. Prema navodima ponuđača, polonijum potiče iz atomske centrale Ouk Ridž u Tenesiju, a kao najvažniji detalj ističe se njegova "svežina". Posle određenog vremena, polonijum gubi svoje osobine.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 05.12.2006.]
