Izvor: B92, 22.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka EU: Šta i kako dalje
Brisel -- Evropska unija se u vreme proslave 50. rođendana suočava sa brojnim nedoumicama u vezi sa budućnošću i daljim pravcem razvoja.
Unija je danas, više nego ikada, rastrzana između daljeg proširenja i dublje integracije, političkog jedinstva i ekonomske unije, između veće otvorenosti prema svetu i zaštite svojih proizvođača i poljoprivrednika.
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju da je taj osećaj kretanja u nepoznato jedan od razloga za pad popularnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Unije u mnogim njenim članicama, uz ocene da je suviše udaljena od ljudi, birokratska, kosmopolitska i okrenuta poslovanju.
EU tek treba u potpunosti da prihvati veliko proširenje iz 2004. godine, kada je prijemom osam zemalja istočne i centralne Evrope, i Kipra i Malte, broj članica porastao sa 15 na 25. Ulaskom Bugarske i Rumunije, ove godine članstvo se povećalo na 27, a jaz između bogatih i siromašnih članica se još više produbio.
Nezadovoljstvo zbog proširenja i zabrinutost zbog mogućnosti pristupanja Turske Evropskoj uniji neki su od razloga za odbacivanje evropskog ustava, na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine.
Odbacivanje ustava, koji treba da reformiše institucije EU i prilagodi ih sve većem broju članica, otvorilo je krizu poverenja koja traje već dve godine, a Unija se i dalje bori sa zastarelim propisima napisanima za prvobitnih šest članica, sličnih po uređenju.
Kada u nedelju u Berlinu budu proslavljali 50-godišnjicu Rimskog sporazuma, evropski lideri neće moći da upotrebe reč "ustav" u svečanoj "Belinskoj deklaraciji", niti da govore o određenom datumu za reformu institucija.
Oni, takođe, neće moći da kažu kako bi blok trebalo da se dalje razvija zbog podela u vezi sa time da li Turskoj, Ukrajini i Belorusiji uopšte treba ponuditi punopravno članstvo.
Ali, iako je kriza oko evropskog ustava ukazala na otpor među njenim građanima prema daljem proširenju, proceces proširenja nije završen.
Brisel je u više navrata ponovio da zemlje zapadnog Balkan imaju evropsku perspektivu i da je njihovo mesto u Uniji, pošto ispune uslove za to. Zemlje zapadnog Balkana su u različitim etapama pridruživanja EU, a najviše je napredovala Hrvatska, koja je sa EU 2005. pokrenula pregovore o pristupanju.
Pitanje pridruživanja Turske je, i pored pregovora o pristupanju sa EU, otvoreno, jer se neke članice EU zalažu za "privilegovano partnerstvo" sa Turskom, a ne za punopravno članstvo.
Takođe, EU je daleko od toga da bude paralisana uprkos opštoj melanholiji. Lideri Unije su prošle nedelje jednoglasno usvojili ambiciozan plan o klimatskim promenama, energetici i biogorivima, u želji da preuzmu vođstvo u svetu u borbi protiv klimatskih promena.
Pravila o jednoglasnom usvajanju odluka, međutim, usporavaju napore ka izgradnji zajedničke spoljne i bezbednosne politike i u rešavanju pitanja imigracije i kriminala.
U oživljavanju rasprave o evropskom ustavu na samitu EU u junu, nemačku kancelarku Angelu Merkel, čija zemlja predsedava EU u prvoj polovini ove godine, čeka težak zadatak.
Ako lideri EU budu mogli da spasu ključne reforme u ustavu pobedom na referendumima ili njihovim izbegavanjem, Unija će moći da prevaziđe sumnje u svoju budućnost. Ako ne, bivši predsednik Evropske komisije Žak Delor je upozorio da bi rasplitanje klupka moglo da potraje 20 godina.
Entuzijazam za izgradnju Unije često se, osim političkih razloga, poklapa i sa ekonomskim ciklusima.
Prema istraživanju koje je prošle godine sprovedeno u celoj EU, posle perioda porasta nezaposlenosti i slabijeg rasta, tek nešto manje od polovine građana smatralo je da je članstvo u EU dobro za njihovu zemlju.
Taj trend se poklopio sa tri ranija ekonomska pada i, ako se bude potvrdio, EU bi trebalo da doživi preporod, kada ponovo dođe do ekonomskog uspona.
.jpg)
