Izvor: Blic, 15.Jun.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podelu Belgije bi podržala samo manjina
Najveći dobitnik vanrednih parlamentarnih izbora u Belgiji je separatistički nastrojeni Novi flamanski savez, koji je sa 27 osvojenih mandata postao najjača stranka u 150-članom parlamentu. Bart de Vever, lider te stranke, koji je svojim simpatizerima u predizbornoj kampanji obećavao podelu zemlje, poručio je u trijumfalnoj atmosferi u Briselu da za one koji imaju volju ništa nije nemoguće. Izvesno je ipak da flamanskim nacionalistima volja neće biti dovoljna i da će morati da sačekaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na ostvarenje svog sna.
Razlaz Flamanaca i Valonaca zasad podržava samo manjina stanovništva Flandrije, kaže za „Blic" Režis Dondua sa Slobodnog univerziteta u Briselu. Analitičar tvrdi da je scenario podele Belgije moguć samo na duge staze i ne pre 2040. godine. Dondua, koji radi u Centru za proučavanje političkog života vodećeg briselskog univerziteta, veruje da bi Belgija mogla vladu da dobije najranije u septembra, ali da je verovatnije da je neće imati pre kraja godine, kada se okončava šestomesečno belgijsko predsedavanje EU, koje počinje 1. jula.
„Prethodna vlada formirana je nakon pola godine pregovora, a sada će, osim o kabinetu, da se raspravlja i o novoj državnoj reformi u kojoj flamanske partije traže podelu državne železnice i regionalizaciju u sferi socijalnih davanja. U suštini, problema je novac pošto Flamanci smatraju da veliki deo njihovog novca odlazi na penzije i socijalnu pomoć u siromašniju Valoniju, pa žele da to prekinu", kaže Dondua.
U vezi s ciljem flamanskog nacionaliste De Vevera da Belgija prvo postane konfederacija, a potom i prestane da postoji, Dondua tvrdi da taj cilj nije kratkoročno ostvarljiv, ali da je moguće da će se u narednih deset godina zajedničke institucije Belgije svesti na sferu spoljne i odbrambene politike.
„Zasad odvajanje Flandrije traže samo dve flamanske partije i tu ideju podržava 10-12 odsto flamanskog stanovništva, političko mnjenje jednostavno još nije spremno za taj korak. Uz to će godinama postojati i protivljenje Valonaca raspadu Belgije. Ako do mirnog razlaza ikada dođe, izvešće ga nova generacija političara za nekih 30-40 godina", smatra Dondua.
Po njegovim rečima, jedan od razloga zbog kojeg Belgija opstaje jeste što niko nema praktično rešenje za Brisel, koji je ne samo prestonica već i zasebni region Belgije. Uz to, u Briselu su smeštene najvažnije institucije EU i NATO.
„Čini se čak da Flamanci ne daju preveliki značaj Briselu, koji je sam po sebi simbol Belgije, pošto se kao većinski frankofono područje nalazi kao enklava u Flandriji", navodi Dondua.
Na izborima održanim u nedelju na području regiona Valonija najuspešnija je bila frankofona Socijalistička partija pod vođstvom Elija di Rupa, kojem bi belgijski kralj Albert Drugi mogao da poveri mandat za sastav nove vlade Belgije pošto ima veće šanse za sastavljanje kabineta od De Vevera.
Kandidati za premijera
Elio di Rupo (59), sin italijanskih imigranata, na čelu je frankofone Socijalističke partije više od decenije. Mogao bi da postane prvi frankofoni premijer Belgije od 1974. Od 1999. do 2007. bio je premijer Valonije. Doktorirao je hemiju, a poznat je po tome što nosi crvene leptir-mašne.
Bart de Vever (40), predsednik Novog flamanskog saveza, koji je postao vodeća partija u Flandriji. Nije izvesno da li on želi jedinstvenu Belgiju. Diplomirao je istoriju na Katoličkom univerzitetu u Levenu, a nastupao je uspešno u TV kvizu za poznate ličnosti „Najpametniji čovek".
Marijan Tisen (54), predsednica flamanskih hrišćanskih demokrata, mogla bi da postane prva premijerka u istoriji Belgije. Završila je pravo na Katoličkom univerzitetu u Levenu, a u Evropskom parlamentu, u kojem je poslanica od 1991, predsedava klubom ljubitelja piva.
Nema sličnosti sa Kosovom
Dondua smatra da separatizam u Flandriji ne treba izjednačavati sa pitanjem Kosova i navodi dva razloga za svoju tvrdnju. „Prvi je to što u Flandriji nikada nije bilo terorizma ni sukoba, a drugi činjenica da Flamanci kao većinski narod s šest miliona ljudi teže da se odvoje od manjine, koju čini 4,5 miliona Valonaca. Flandrija je zato jedinstven slučaj, različita i od manjinskog separatizma u Baskiji, Kvebeku i na Korzici", kaže Dondua.
Za sve će da se pita Van Rompej
„Pregovori o sastavu nove belgijske vlade mogli bi da potraju tokom celog toka predsedavanja EU, što bi moglo da bude neprijatno i za Belgiju i za Uniju. Funkcija odlazećeg premijera Iva Leterma biće protokolarna, pa će uloga Hermana van Rompeja, bivšeg belgijskog premijera i sadašnjeg predsednika EU, biti veoma važna", navodi za „Blic" sagovornik iz Evropske komisije. Prema njegovim rečima, Belgija je planirala da do kraja svog predsedavanja okonča prebacivanje nadležnosti sa država članica na institucije EU u skladu sa Lisabonskim sporazumom, ali će to sada biti teže izvodljivo.
