Izvor: Blic, 11.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje nova trka u naoružanju
Počinje nova trka u naoružanju
Ruski predsednik Vladimir Putin krenuo je u konfrontaciju sa Vašingtonom nakon žestokih kritika koje je na račun Kremlja nedavno izrekao drugi čovek Amerike Dik Čejni. Epilog bi mogao da bude početak nove trke u naoružanju, kao iz doba hladnog rata, kada su obe strane potrošile na stotine milijardi dolara za vojsku.
U sedmom obraćanju naciji od dolaska na čelo najveće države na svetu, a koje je izazvalo veliko interesovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od Brisela, preko Londona i Teherana, do Vašingtona, Putin je žestoko kritikovao SAD zbog njihovog vojnog budžeta, optuživši ih da grade 'tvrđavu', zbog čega je i Rusiji potrebna 'solidna' odbrana.
'Rusija treba da se nasuprot američkoj tvrđavi afirmiše kao vojna i ekonomska sila. Američki vojni budžet je 25 puta veći nego ruski', rekao je Putin i ironično uzviknuo: 'Bravo!', što su prisutni pozdravili aplauzom. 'To znači da i mi moramo da sagradimo čvrstu kuću, jer znamo šta se dešava u svetu. Moramo uvek biti spremni da se suprotstavimo svakom pokušaju da se na Rusiju vrši pritisak sa ciljem jačanja pozicija na naš račun', rekao je Putin.
Rusija je u 2005. za vojsku iz budžeta izdvojila 20 milijardi dolara, što je mnogo manje od SAD, gde je vojni budžet lane iznosio čak 447 milijardi. Aludirajući na američki angažman u svetskim poslovima, on je dodao da 'drug vuk zna koga treba da pojede, a jede ne slušajući nikoga i jasno je da neće nikog ni slušati'.
'Gde je sav taj patos o zaštiti ljudskih prava i demokratiji kada je reč o potrebi da oni ostvare svoje ciljeve?', rekao je Putin indirektno odgovorivši na optužbe potpredsednika SAD Dika Čejnija da je Kremlj sve manje predan demokratiji i da se meša u poslove svojih suseda. Putin je istakao i da je danas 'suviše rano govoriti o okončanju trke u naoružanju'.
'Ona se danas ubrzava. Zapravo, ona je dostigla tehnološki nivo. Naš odgovor mora biti zasnovan na intelektualnoj prednosti, mora biti asimetričan i manje skup, a povećati pouzdanost i efikasnost naše nuklearne trijade', rekao je Putin dodavši da će Rusija ojačati sve tri komponente - avijaciju velikog dometa, strateške kopnene i raketne snage i nuklearne podmornice. Rusija će uskoro naručiti dve nuklearne podmornice opremljene novim 'bulava' interkontinentalnim balističkim raketama, prvim nakon sovjetske ere, dok će strateške kopnene raketne snage dobiti prve mobilne sisteme tipa 'topolj'.
Putin će se narednog meseca u okviru samita G8 u Sankt Peterburgu u četiri oka sastati sa predsednikom SAD Džordžom Bušom.
Zanimljivo je da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 57 odsto Rusa smatra Ameriku 'najvećim izazovom' za globalni mir. Uz to, Rusi sa neodobravanjem gledaju na širenje američkog uticaja i otvaranje NATO baza u bivšim sovjetskim republikama u Aziji. Bogata nalazišta nafte i gasa, koja se nalaze u vlasništvu državnih kompanija, Kremlju osiguravaju dobru zaleđinu, naročito u eri globalizacije i nepresušnih zahteva za energiju. U tom smislu trebalo bi očekivati da će odnosi Moskve i Vašingtona uvek biti na klackalici.
