Izvor: Politika, 30.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobedio i kompaniju i državu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, decembra - Džejms Markeze (38) postao je novi simbol Amerikanaca u borbi protiv "mutnih radnji". Izašao je kao pobednik u duelima s kompanijom u kojoj je bio zaposlen a zatim i s državom koja nije htela da ga nagradi za pomoć koju joj je pružio za povraćaj njene izgubljene dobiti. "Izgubio sam šest godina života, posao, kuću, razoren mi je brak i život mi je pretvoren u pakao", ispovedio se, sa suzama u očima, u završnici procesa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pred sudijom u Sijetlu. Muke su mu počele kad je farmaceutsku firmu "Sel terapeutiks", u kojoj je tada radio kao prodavac lekova, prijavio Ministarstvu pravosuđa da je obmanom registrovala nedovoljno ispitani preparat za borbu protiv raka i tako, uz ostalo, oštetila javnu kasu.
Savez pojedinca i vlasti protiv preduzetničke mahinacije, bio je plodonosan. Posle dugog natezanja, optužena kompanija je prošlog proleća pristala da državu obešteti sa 10,5 miliona dolara.
Efikasni pakt se, međutim, onda raspao. Ministarstvo je odbilo Markezeov zahtev da mu se od te svote isplati postotak kao nagrada za doprinos državnim finansijama i pravdi. Očekivao je to na osnovu akta donetog još u vreme ovdašnjeg građanskog rata (1861 - 1865) kojim se pojedincima, za prijavu službenih zloupotreba, daje 15-25 procenata od povraćene vrednosti.
Tražio je maksimum, a ministarstvo je smatralo da dotadašnji saveznik ne treba da dobije ništa. Najednom ga je optužilo da je bio "projektant kompanijske štetne šeme", pa da se, takoreći, potonjim otkrićem samo iskupio za počinjeni greh.
Sudija Marša Pekman odbacila je navode ministarstva kao "nepotkrepljene" i "presekla" po sredini između zahteva za 25 odsto i nule. Presudila je da država Markezeu isplati 15 procenata - 1,6 miliona dolara.
Iskritikovala je, doduše, dobitnika spora što nije ranije prijavio malverzaciju kompanije. Ali ga je, u obrazloženju presude, i pohvalila, naglasivši da bez njegovog doprinosa vlasti ne bi mogle da otkriju zloupotrebe, pa ni da popune oštećeni im fond.
Markezeov slučaj nije usamljen. On je samo jedan od mnogih ovdašnjih "vislblouera", ljudi koji prijavljuju nepravilnosti u radu državnog aparata, preduzeća...
Vašingtonski "Nacionalni centar vislblouera" tvrdi, na osnovu nedavne ankete, da njegovi aktivisti otkrivaju 43 odsto prevara u privatnim korporacijama, znatno više od javnih tužilaštava (19 procenata). Po evidenciji centra, od 2000. do 2006. godine Ministarstvo pravosuđa je uspelo da povrati 12 milijardi dolara proneverenog novca, pri čemu su "vislboueri" zaslužni za gotovo dve trećine te svote, tačnije za 7.972.051.660 dolara.
Otkrivače štetnih radnji ne treba otpuštati jer oni svojim postupcima, ako su zasnovani na činjenicama, rade za dobro akcionara, kaže predsednik centra, advokat Stiven Kon. Sličnu vajdu sagledali su i kongresmeni koji su se upravo založili da se ojača zaštita otkrivača zloupotreba u državnoj službi.
Predstavnički dom i Senat već su usvojili nacrte propisa kojim bi se reformisao zakon iz 1989. tako da "vislblouerima" garantuje da ih šefovi neće šikanirati. Treba samo da usaglase dve verzije, od kojih je zahtevnija ona u Predstavničkom domu. U njoj se, kako u uvodniku precizira "Njujork tajms", navedena zaštita traži i za pripadnike Federalnog istražnog biroa (FBI), radnike na aerodromskim skenerima, privatne biznismene koji po ugovoru rade za vladu...
Bela kuća, pak, preti vetom. Procenjuje da bi tako širokim zahvatom bila ugrožena domovinska bezbednost. "Curenje poverljivih podataka" već je dovelo do ostavki nekolicine resornih čelnika, a nadređeni u administraciji se često za to svete "vislbouerima" tako što ih kinje i prebacuju na niže službene položaje, dodaje njujorški dnevnik.
Ipak se više od 400 državnih službenika godišnje usuđuje da, rizikujući karijeru, prozbori o zapaženim nepravilnostima u radu vlasti, konstatuje "Vašington post". Njihovu smelost neki podvode pod "samoreklamerstvo" i "potkazivanje kolega", dok je javnost mahom pozdravlja kao čin građanske odgovornosti i davanja prednosti opštem interesu nad kancelarijskim "marifetlucima".
Potrebno je da podržimo otkrivanje rasipništva, prevara i drugih zloupotreba vlade, naglasio je demokratski senator sa Havaja Danijel Akaka, jedan od senatskih podnosilaca predloga novog zakona. Njegova partnerka u toj inicijativi, republikanka Suzan Kolins iz Mejna, dodaje da je neophodan "pristup informacijama neophodnih za nadzor" upravnih organa.
Hroničari podsećaju da su predlozi za jaču zaštitu otkrivača "mutnih radnji" u vlasti, stopirani u poslednji čas već šest godina. To je tačno onaj period u kome je Markezeov život "pretvoren u pakao", pre nego što mu se ovih dana posrećilo sa dosuđenih mu 1,6 miliona dolara.
[objavljeno: ]
