Izvor: Politika, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planovi samuraja i svamija
U zbližavanju Japana i Indije ekonomski interesi se prepliću sa strateškim, uz dozu ideoloških začina
ANALIZA VESTI
Indija je bila najveći izvoznik u Japan – u šestom veku pre nove ere. Izvozni artikal je bio budizam, transfer je izveden preko posrednika (Kina i Koreja), i bio je veoma uspešan: 84 odsto Japanaca danas se smatra budistima, dok su Indijci ostali verni hinduizmu, iako najveći budistički autoritet – dalaj lama – obitava u Indiji.
U protekla tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana Indija i Japan su razgovarali o mnogo konkretnijoj razmeni – o unapređenju ekonomskih odnosa. Trodnevna poseta premijera Abea Delhiju (i Kolkati) poslužila je, takođe, i kao platforma za lansiranje nekih ideja o strateškom povezivanju, uz dozu ideoloških začina: pominjanje slobode, demokratije i ljudskih prava kao zajednički sistem vrednosti koji sve ostalo čini mnogo lakšim.
Cilj ovog susreta "samuraja i svamija", kako je metaforički predstavljen u nekim izveštajima (svaki je visoki sveštenih hinduizma), bio je zbližavanje Delhija i Tokija, čiji su odnosi dosad bili korektni i povremeno hladni (Japan je Indiji uveo sankcije 1998, posle njene atomske probe, koje su ukinute 2001). Međusobna trgovina je, s obzirom na dimenzije njihovih ekonomija, relativno skromna (6,5 milijardi dolara u 2006), a Japan, premda izdašan u ekonomskoj pomoći, nije bio baš preveliki investitor (samo 515 miliona dolara u 2006), pogotovo u poređenju sa poslovnim poduhvatima koje japanske korporacije imaju u Kini.
Abeova poseta bi mogla da bude početak postupne promene ove situacije, pri čemu generatori treba da budu kako ekonomski interesi, tako i strateške kalkulacije. I Japan i Indija sa izvesnim podozrenjem gledaju na uspon zajedničkog velikog suseda Kine i njeno izvesno "obuzdavanje", o kojem se, istina, javno ne govori, a ipak se prepoznaje u izjavama koje su u protekla dva dana davali premijer Abe kao gost, i (u manjoj meri), domaćin, premijer Manmohan Sing.
Abe je ovom prilikom lansirao ideju azijske "arkade slobode i prosperiteta", u čijim bi temeljima bile pomenute vrednosti slobode, demokratije iz kataloga liberalne demokratije. U takvom kontekstu, Indija i Japan treba da udruže snage sa "srodnim zemljama", kako bi, između ostalog, obezbedile i sigurnost pomorskih puteva kojima u jednom smeru prevoze naftu, a u drugom svoje proizvode. Pojedini izveštači su u ovome videli i zametak nekakvog "azijskog NATO", i kroz tu prizmu je pominjana predstojeća (za dve nedelje) dosad najveća pomorska vežba pet zemalja – Indija, SAD, Singapur, Australija i Japan – u Bengalskom zalivu.
Političke poruke nisu, ipak, u drugi plan stavile obostrane ekonomske planove. Najkonkretniji posao o kojem je govoreno jeste japansko učešće u finansiranju jednog od najvećih infrastrukturnih projekata u svetu danas, saobraćajnog i industrijskog koridora između Nju Delhija i Bombaja, koji bi omogućio brz transport robe i duž kojeg bi bilo izgrađeno pet industrijskih zona od po 200 kvadratnih kilometara. Koridor bi bio dug 1.500 kilometara i koštao bi 90 milijardi evra, a mamac za Japance su potencijalno niži troškovi proizvodnje od onih u Kini.
Loša infrastruktura zapravo je jedan od glavnih razloga zašto je indijski rast (blizu 9 odsto godišnje) zasnovan uglavnom na uslužnom, a ne na proizvodnom sektoru, i to je i objašnjenje dosadašnjih rezervi japanskih investitora. Dosad najuspešniji primer ekonomske saradnje je u partnerstvu "Suzukija" i indijskog "Marutija" u proizvodnji automobila (započetoj još sredinom osamdesetih). Automobile u Indiji proizvodi i "Tojota", a brz rast kupovne moći indijske srednje klase, čini njeno mnogoljudno tržište sve privlačnijim.
U razgovorima nije mnogo pominjana budućnost indijske nuklearne industrije –Abe je u Delhi stigao na vrhuncu krize indijske vlade zbog protivljenja pojedinih krugova nuklearnom sporazumu sa Amerikom, koji je, iz japanske perspektive, suviše liberalan, jer Indiji omogućava kupovinu tehnologija i goriva, bez striktnog režima nadzora. Ako se sporazum održi, upravo bi Japan mogao da profitira, s obzirom na to da bi"Tošiba" bila jedan od glavnih isporučilaca opreme za atomske centrale.
Na kraju posete, boravkom u Kolkati (Kalkuta), premijer Abe nije propustio da opet podstakne neke od kontroverzi koje ga prate još od dolaska na vlast, prošle jeseni: tamo je posetio muzej Subaš Čandra Bosea, indijskog nacionaliste koji je tokom Drugog svetskog rata želeo da uz pomoć nacističke Nemačke i imperijalnog Japana povede oružanu borbu protiv Britanaca.
Još delikatniji bio je Abeov susret sa sinom Radabinod Pala, jednog od sudija Tokijskog tribunala, koji je izuzeo svoj glas prilikom izricanja smrtne kazne jednom broju japanskih političkih i vojnih lidera. Među osumnjičenima je tada bio i Abeov deda, ali mu nije suđeno.
Milan Mišić
[objavljeno: 24.08.2007.]
