Izvor: Blic, 01.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pismo koje je podelilo Evropu
Pismo koje je podelilo Evropu
BRISEL (BBC-Beta-Tanjug) - Lideri Velike Britanije, Italije, Španije, Portugalije, Poljske, Mađarske, Danske i Češke objavili su zajednički poziv na okupljanje oko SAD u borbi za razoružanje Iraka i upozorili UN na mogući gubitak kredibiliteta. Tom pozivu, koji su u četvrtak objavili londonski 'Tajms' i još 12 evropskih listova, pridružila se i Slovačka.
'Naša snaga leži u jedinstvu. Transatlantski odnos ne sme da postane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << žrtva upornih pretnji koje svetskoj bezbednosti upućuje sadašnji režim u Iraku', navode, između ostalog, evropski lideri.
'Ovo liči na Ramsfeldovu Evropu', izjavio je jedan evropski diplomata, aludirajući na prošlonedeljnu izjavu američkog ministra odbrane Donalda Ramsfelda da Francuska i Nemačka predstavljaju 'staru Evropu.' Elmar Brok, predsedavajući spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta ocenio je u četvrtak da je zahvaljujući pismu uništena svaka šansa da Evropa progovori jedinstvenim glasom.
'Ovim putem će Amerikanci voditi, a neki Evropljani će ih slediti. Trka poslušnika je počela', kaže Brok.
Deklaraciju o bezuslovnoj podršci stavu SAD prema Iraku prvi je predložio američki dnevnik 'Vol strit džornal'. Dnevnik je predložio 'izvesnom broju evropskih lidera' da sastave 'članak' u kojem se podržava američka inicijativa za vojnu intervenciju protiv Iraka.
Nekoliko španskih listova, među kojima i 'El Pais' i 'El Mundo' preneli su da je prvi nacrt pisma napravio španski premijer Hose Maria Asnar. Osmorica lidera se sa većinom evropskih partnera nisu ni konsultovala, a pismo se pojavilo samo dva dana nakon što su ministri inostranih poslova EU pokušali da sačine zajedničko saopštenje u kojem se podržava razoružanje Iraka - u okvirima UN.
Britanski premijer Toni Bler i njegov kolega iz Italije, Silvio Berluskoni razgovarali su u sredu telefonom sa grčkim premijerom Kostasom Simitisom, a da mu ništa nisu spomenuli. Simitis je, štaviše, saznao za pismo od mađarskog premijera Petera Međešija koji se nalazi u radnoj poseti Atini.
Zvaničnici EU kažu da o pismu 'osmočlane bande' nisu obavešteni ni evropski komesar za spoljne odnose Kris Paten, niti Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana.
Činjenica da je samo pet od 15 članica Unije potpisalo tekst, a da je holandski premijer Jan-Peter Balkenende otvoreno odbio da to učini, ukazuje na neravnomernost podele unutar evropskog bloka - bar što se tiče Iraka. Unutar EU samo se Nemačka bezuslovno suprotstavlja vojnoj akciji protiv Iraka, dok Francuska, Belgija, Austrija, Švedska, Grčka i Finska traže da se inspektorima u Iraku pruži više vremena i insistiraju da se prvo iscrpe sve mogućnosti za mirno rešenje krize. Nermački kancelar Gerhard Šreder je odbacio pismo osmorice lidera evropskih zemalja.
'Evropsku uniju čini blok od 15 zemalja članica, ne osam, i samo svih 15 zemalja može da nastupa zajednički, nikako odvojeno', rekao je Šreder za televiziju 'ZDF'.
Londonski 'Gardijan' ističe da pismo osam evropskih lidera istovremeno predstavlja i podsećanje - pre svega upućeno Parizu - da nemačko-francuski savez ne može da računa na celu Evropu.
Najjaču podršku SAD za mogućni rat protiv Iraka, pored Velike Britanije, pružaju istočnoevropske zemlje bivše članice komunističkog bloka, tvrdi Džonatan Ajl iz londonskog Kraljevskog instituta združenih oružanih snaga. U izjavi za radio Bi-Bi-Si Ajl taj fenomen objašnjava: 'Bivše komunističke zemlje nisu preterano privržene ideji da bi UN trebalo da budu te koje odlučuju o upotrebi sile. UN u Istočnoj Evropi ne uživaju bogzna kakav ugled, prevashodno zato što se smatraju odgovornim za četiri decenije dugu podelu Evrope'. Te zemlje, uz to, gaje gotovo' instinktivnu zahvalnost prema Americi zbog okončanja hladnog rata' i podrške njihovom uključenju u zapadni tabor. Evropljani protiv rata
Istraživanja javnog mnenja u evropskim zemljama pokazuju da javno mnenje ne deli stav domaćih vlada. Britanski premijer Toni Bler uspeo je da ubedi svega 26 posto Britanaca u neophodnost rata protiv Iraka. Protiv rata je 68 odsto građana.
Protiv rata u Iraku je 73 odsto Francuza, 72 odsto Nemaca, 80 odsto Španaca, 72,7 odsto Italijana, 79 odsto Danaca, 67 odsto Čeha (bez mandata UN 76 odsto), 82 odsto Mađara, dok je 63 odsto Poljaka protiv slanja svojih trupa na ratište.
Rat bi podržalo 6,6 odsto Španaca, 18,8 odsto Italijana, 24 odsto Čeha (bez mandata UN 13 odsto) i 18 odsto Mađara, dok 52 odsto Poljaka smatra da bi ta zemlja trebalo da pruži političku podršku SAD. Bler hoće 'kosovski model za Irak'
LONDON - Britanski premijer Toni Bler će od Amerike tražiti da se u Iraku, posle planirane smene Sadama Huseina, primeni model Kosova sa međunarodnom administracijom, objavljeno je juče u Londonu povodom Blerove posete Vašingtonu.
To je, kako saznaje 'Dejli telegraf', Blerov plan da se internacionalizacijom pitanja Iraka posle Sadama Huseina upravljanje tom zemljom formalno prepusti Ujedinjenim nacijama. Na taj način Britanija želi da izbegne optužbe da London i Vašington u Iraku žele da pokrenu 'bezobzirni kolonijalni rat'.
