Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jun.2024, 15:45

Petrović: Srbija sa 2023. uglavnom sprovela osnovne privredne reforme

Srbija je sa zakašnjenjem, od 2001. počela temeljno da transformiše svoju privredu i sa 2023. uglavnom sprovela osnovne privredne reforme, navedeno je u knjizi "Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023", ekometrijska analiza koju je napisao predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović .

Ova knjiga koju je objavila Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) istražuje velike, u komparativnoj perspektivi, makroekonomske krize u Srbiji tokom posmatranih 40 godina, kao i pokušaje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali i ostvarenja makroekonomskih stabilizacija i reformi.

U knjizi piše da je privreda Srbije u periodu koji se analizira, prošla kroz ogromne strukturne promene od hibridnog tržišnog, samoupravnog sistema do tržišne privrede sa dominantnim privatnim vlasništvom, a to čini iz specifičnog ugla gde korišćenjem ekonometrijske analize objašnjava razmatrane krize kao i efekte makroekonomskih reformi.

Navodi se i da je Srbija kao odgovor na fiskalnu krizu izazvanu svetskom finansijskom krizom 2008-2009. odgovorila smanjivanjem javnih investicija, da bi potom 2011. tome dodala povećanje tekuće državne potrošnje sve zaključno sa 2014.

"Uprkos velikoj tekućoj državnoj potrošnji privreda Srbije je, kao što dobijene ekonometrijske ocene predviđaju, praktično sve vreme bila u recesiji, dok je sa druge strane padala sve veći budžetski deficit i nekontrolisani rast javnog duga", piše u knjizi.

Ističe se da se s druge strane, značajno povećanje javnih investicija u Srbiji odigralo 2019, sa velikim zakašnjenjem nakon početka konsolidacije 2015, i ono je tada zaista stimulisalo privredni rast kako to i ekonometrijska analiza predviđa.

Analiza ukazuje i da Srbija, kako je navedeno, sporije raste 1,5 do dva procentna poena u odnosu pa svoj potencijal nedovoljno razvijene zemlje.

Dobijene ekonometrijske ocene ukazuju i da su veoma slabe institucije osnovni faktor koji koči njen privredni rast, a potom slede nedovoljne investicije domaćeg privatnog sektora i to posebno u tehnološki napredne grane prerađivačke industrije, kao i nedovoljan nivo obrazovanja.

U knjizi se navodi i da što se migracija iz Srbije i CIE tiče važan ekonometrijski nalaz jeste da na njih takođe presudno utiču slabe institucije, ali i kvalitet zdravstvenog i obrazovnog sistema kao i javnih usluga.

Ističe se da bi ubuduće, Srbija trebalo da se usredsredi na značajno unapređenje svojih, veoma slabih, institucija kako bi pokrenula snažan privredni rast, s jedne strane i obuzdala velike emigracije s druge.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...