Izvor: Politika, 06.Jul.2010, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pentagon: manje priče, više rata
General Petreus preuzeo komandovanje u Avganistanu, a državni sekretar za odbranu pooštrio pravila za kontakte sa medijima
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. jula– General Dejvid Petreus preuzeo je, na posebnoj ceremoniji u Kabulu, komandovanje u američkom najdužem ratu, koji je, po njegovim rečima, „u kritičnoj fazi” i u kome „predstoje teške borbe”.
Pre toga, u subotu, na velikom prijemu povodom američkog Dana nezavisnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << održanom u dobro utvrđenom kompleksu američke ambasade u avganistanskoj prestonici za 1.700 zvanica, Petreus je u prvom javnom nastupu posle imenovanja u prošlu sredu pozvao vojne i civilne funkcionere na „ujedinjene napore”, uz podvlačenje da to „nije stvar izbora” nijedne strane.
Gosti, avganistanska politička i vojna elita, diplomate drugih država i svi važniji oficiri ISAF-a, kako se zvanično naziva ratna koalicija NATO-a i „voljnih zemalja” (iz naših krajeva tamo je i simboličan broj vojnika iz Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore), mogli su da čuju da će, pre nego što bude bolje, na frontu biti još teže. Jun je inače bio mesec u kojem je ostvaren neželjeni rekord: 102 žrtve na strani saveznika.
Sama činjenica da je novi komandant pozvao na jedinstvo, potvrda je da je dosad postojala vojno-civilna „nesinhronizovanost”, o čemu se naveliko govorilo posle ekspresne smene Petreusovog prethodnika, generala Mekristala, koji se previše opustio, pa je pred novinarom rok magazina „Rolingstoun” izneo sve što misli o svojim civilnim partnerima u ratnim naporima, uz prekomernu dozu omalovažavanja i podsmevanja.
To se, po svoj prilici, više neće ponoviti, jer je u petak obelodanjeno da je državni sekretar za odbranu Robert Gejts izdao naređenje u kojem pooštrava pravila za odnose funkcionera Pentagona, podjednako onih u civilu i uniformama, sa medijima.
Možda i nepotrebno, jer su iz onoga što se desilo Petreusu sigurno svi nešto naučili, ali za svaki slučaj. U naređenju se doduše poručuje da „maksimalna pristupačnost i transparentnost” vojske za medije ostaju, ali će ubuduće, pre nego što pred novinarima prozbore nešto „o pitanjima sa mogućim nacionalnim i međunarodnim implikacijama”, funkcioneri morati da o tome obaveste pomoćnika državnog sekretara koji sedi u najvećoj administrativnoj zgradi sveta (604.000 kvadratnih metara), na obodu Vašingtona, na desnoj obali reke Potomak.
Kao bivši direktor CIA, Gejts svakako zna kakvu štetu može da nanese preterano iznošenje tajni, pa se u uputstvu posebno naglašava da neće biti tolerisane „dojave” – dostavljanje novinama dokumenata na kojima je oznaka poverljivosti.
Ovo naređenje doduše nema takav pečat, ali je do „Njujork tajmsa”, kako je redakcija iznela, ipak stigao iz ruke osobe koja nije bila ovlašćena da ga obelodani.
Ovakva „curenja” su inače bila metod borbe između vojnika i diplomata tokom minulih godina rata. Drastični primeri su objavljivanje sadržaja poverljivih depeša ambasadora u Kabulu, u kojima govori o nepouzdanosti predsednika Karzaija kao partnera i iznošenje nekih elemenata nove ratne strategije dok je u Beloj kući još bilo u toku njeno uobličavanje.
Iz svega je očigledno da Pentagon i Stejt department nisu bili baš usklađeni u nastojanjima da se realizuje ratni cilj u Avganistanu, pa je promena takvog stanja jedna od prvih ambicija novog komandanta. U tom kontekstu, ovde se spekuliše da bi na red za zamenu mogli da dođu i neki od civilnih funkcionera, poimence pomenuti ambasador u Kabulu Karl Ejkenberi (inače penzionisani general), ali i Ričard Holbruk, specijalni Obamin izaslanik za Avganistan i Pakistan.
U Holbrukovom slučaju, to će biti teže, s obzirom na to da uživa zaštitu šefice diplomatije Hilari Klinton, mada je očigledno da u Avganistanu, za razliku od Balkana, ne deluje njegova „buldožer diplomatija”.
U prilog tezi da i civili treba nešto da prilože na žrtveni oltar, idu i ocene da su dosad smenjena već dva vojna komandanta, ali nijedan civilni funkcioner, uprkos nekim od katastrofalnih neuspeha, među kojima je najupadljiviji fijasko na predsedničkim izborima, koje je Karzai doslovno pokrao, a pred čime se na kraju zažmurilo.
M. Mišić
objavljeno: 06/07/2010
