Izvor: Politika, 17.Maj.2011, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partija za milijardera
Jedan od najbogatijih Rusa prihvatio ponudu šefa države Dmitrija Medvedeva da se posveti politici
Mihail Prohorov, drugi najbogatiji čovek u Rusiji, „težak” 17,85 milijardi dolara, i šef investicionog fonda „Oneksim”, prihvatio je poziv predsednika države Dmitrija Medvedeva da stane na čelo partije Prava stvar (PS). Prema prvim procenama, namera Medvedeva je da obezbedi partijsku podršku sopstvenoj kandidaturi za naredne predsedničke izbore, zakazane za mart 2012. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Podsetimo, pre nekoliko dana premijer Vladimir Putin je inicirao stvaranje Sveruskog narodnog fronta (SNF), širokog saveza političkih partija i uglednih pojedinaca, a takođe zarad podrške pred izbore iduće godine.
Interesantno, iako je predsednik pre nekoliko dana, zvanično, pozdravio premijerovu inicijativu, a ovaj mu na sličan način odvratio povodom Prave stvari, jasno je da su to do sada najkonkretniji pokazatelji da i Medvedev i Putin imaju, svako svoju, računicu za budućnost. Takođe, jasno je i da obojica lidera više nisu ubeđeni da im je za uspešan rezultat na izborima dovoljna podrška vladajuće partije Ujedinjena Rusija (UR), koja trenutno u Državnoj dumi, od ukupno 450, drži 315 poslaničkih mesta. Traži se sveža krv.
Vest o ulasku Prohorova u politiku, kao udarnu su prenele sve ruske i svetske agencije. Ne bez razloga. Time je u predizborna dešavanja u najvećoj zemlji na svetu uneta nova dinamika. „Ko god ima mogućnosti i želju da živi u Rusiji, a pri tome se ne trudi da se stvari menjaju, ništa neće ni promeniti“, citiraju novine prve izjave Prohorova.
Partija Prava stvar, prema važećoj političkoj nomenklaturi, spada u, takozvani – desni centar, a stvorena je krajem 2008, ujedinjenjem Saveza desnih snaga, Građanske snage i Demokratske partije Rusije. Njeni članovi su neki od najbogatijih ruskih poslovnih ljudi, tako da je mnogi već u startu kvalifikuju kao – partiju oligarha. U svakom slučaju, prema rečima Prohorova, prvi cilj PS će biti osvajanje barem drugog mesta na parlamentarnim izborima, zakazanim za decembar ove godine.
Pitanje koje se neminovno nameće jeste – šta Prohorov može da uradi za Pravu stvar.
Treba, naime, imati u vidu da su lideri stranaka, članica PS, već oprobani borci na ruskoj stranačkoj sceni. Boris Nemcov, na primer, dugogodišnji vođa Saveza desnih snaga, jedan je od najiskusnijih i najuglednijih političara, koji nije prezao da rukavice ukrsti i sa pokojnim Borisom Jeljcinom, i sa Vladimirom Putinom. Tu su i Igor Jurgens, potpredsednik Ruskog saveza industrijalaca, potom Anatolij Čubajs, direktor Ruske korporacije za nanotehnologije, kao i David Jakobašvili, osnivač izuzetno uspešne kompanije „Vim-Bil-Dan”. Ekipa za svako poštovanje, ali do sada bez izbornog uspeha. Pored toga, u desnom bloku je jednako ugledna partija Jabloko, nažalost, jednako izborno neuspešna.
Jedno je sigurno: Prohorov može da obezbedi dovoljno novca za predizbornu kampanju, koliko god ista koštala. Ali pitanje je da li je to dovoljno. Na ruskoj političkoj sceni već dugo deluju dve jasno profilisane partije koje, praktično u svakoj varijanti, imaju overene ulaznice za Dumu. To su Komunistička partija (KPRF), koju i dalje predvodi Genadij Zjuganov (imaju 57 deputatskih mesta), i Liberalno demokratska partija (LDPR) Vladimira Žirinovskog (40 mesta), sa izrazitim nacionalističkim predznakom. Tu je i Pravedna Rusija (PR), kao rezultat ranijeg pokušaja stvaranja „sistemske opozicione partije“, sa 38 deputata. Ukratko, prostor za delovanje Prave stvari trebalo bi, uglavnom, da bude deo koji sada zauzimaju UR i PR. A to već miriše na mogući sukob u političkom vrhu zemlje.
Važan momenat u celoj priči jeste i to što se Prava stvar javlja kao neka vrsta činovničko-biznismenske partije, ojačane inicijativom šefa države. Naime, razlika između Medvedeva i Putina jeste u tome što je ovaj drugi, tokom svog predsednikovanja (31. decembar 1999–7. maj 2008), zemlju koja je posle raspada SSSR-a već bila na kolenima, rastrzana bedom, korupcijom, javašlukom, ratom u Čečeniji i terorizmom, uspeo da vrati u sam vrh svetskih sila, dok je prvom, objektivno, preostalo da obavlja tek činovnički (mada predsednički) deo posla. Upravo stoga, Putin je u Rusiji i dalje ubedljivo najpopularniji političar.
Sa druge strane, Prohorov se, ne tako davno, istakao zahtevima za drastično smanjenje prava radnika, tražeći da se radna nedelja zakonski produži – na 60 sati (12 sati dnevno). Sa takvim stavovima teško će proći kao predstavnik „najširih radnih slojeva“ i njihov glasnogovornik. Ali on to i ne mora. Njegov zadatak je da pokaže drugim oligarsima da bavljenje politikom, ipak, ima smisla, a moguće i – koristi. Da li će u tome uspeti, znaće se uskoro.
Odluku o imenovanju Prohorova na čelo Prave stvari trebalo bi da donese partijski kongres zakazan za kraj juna ili početak jula.
-----------------------------------------------------------
Ko je Prohorov
Rođen je 3. maja 1965. Posle diplomiranja na Moskovskom finansijskom institutu za njega se pročulo u finansijskim krugovima i postao je jedan od vodećih ruskih industrijalaca u sferi metalurgije. Pod njegovim rukovodstvom kompanija „Norilsk nikel“ je postala najveći svetski proizvođač nikla i paladijuma. Trenutno je predsedavajući „Poljus golda“, najvećeg ruskog proizvođača zlata, i predsednik je grupe „ONEKSIM“, privatnog investicionog fonda. Prema Forbsovoj listi najbogatijih zauzima treće mesto u Rusiji i 39. u svetu. Vlasnik je američkog košarkaškog tima „Nju Džersi nets”.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 18.05.2011
