Izvor: B92, 25.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlamentarci pozivaju na priznanje
Moskva, Pariz, Vašington, Berlin -- Oba doma parlamenta Rusije pozvala su ruskog predsednika da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.
Gornji dom ili Savet Federacije jednoglasno je usvojio predlog rezolucije kojom se predsednik Dmitrij Medvedev poziva da prizna od Gruzije otcepljene oblasti koje su ranije proglasile nezavisnost. To je zatim uradila i ruska Duma, donji dom parlamenta.
Obraćanje ruskom predsedniku u kojem se ukazuje na neophodnost priznanja Južne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Osetije i Abhazije usvojeno je jednoglasno sa 447 glasova deputata na vanrednoj sednici Moskvi.
Vojna operacija Gruzije prema Južnoj Osetiji predstavlja "varvarsku agresiju", a od sada se "pitanje mogućnosti obnavljanja teritorijalne celovitosti Gruzije političkim putem lišio bilo kakve perspektive", ističu ruski deputati.
"Tu novu realnost pre ili kasnije treba da prizna celokupna međunarodna zajednica", istakli su poslanici donjeg doma ruskog parlamenta, ocenjujući da će priznanje stvoriti osnov za osiguranje garancija bezbednosti i zaštite naroda Južne Osetije i Abhazije od spoljnih pretnji i za jačanje međunarodnog mira i regionalne stabilnosti.
Deputati ruske Dume pozvali su i parlamente u svetu da podrže priznanje nezavisnosti nepriznatih republika, koje su formalno u sastavu Gruzije.
U obraćanju parlamentima država članica UN i međunarodnim parlamentarnim organizacijama u vezi sa oružanim napadom Gruzije na Južnu Osetiju, ukazuje se da sadašnja eskalacija konflikta nije rezultat raskolničkih napora "nekih mitskih separatista, kako povremeno gruzijske vlasti pokušavaju da predstave legitimna rukovodstva Abhazije i Južne Osetije".
"To je tragični rezultat viševekovnog suprotstavljanja naroda koji žive u regionu i koji nisu mogli da prevaziđu ni prethodni ni aktuelni rukovodioci Gruzije", navedeno je u obraćanju.
Prethodno je na priznanje nezavisnosti pozvao Savet federacije.
"Rusija je 15 godina poštovala teritorijalni integritet Gruzije. Sada, nakon agresije Gruzije protiv Južne Osetije, odnosi više nikada neće biti isti", poručio je predsednik Saveta Federacije Sergej Mironov, koji je ofanzivu gruzijskih snaga u separatističkoj gruzijskoj oblasti nazvao "genocidom".
Ruski predsednik nije u obavezi da prihvati predlog parlamenta u vezi sa separatističkim gruzijskim oblastima. Do sada nijedna zemlja nije priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.
Prošlog četvrtka su u ovim dvema gruzijskim oblastima održani veliki narodni skupovi na kojima je Rusija pozvana da prizna njihovu nezavisnost.
Medvedev poteže pitanje Pridnjestrovlja
Događaji u Južnoj Osetiji predstavljaju ozbiljno upozorenje stranama u drugim "zamrznutim konfliktima", izjavio je ruski predsednik Dmitrij Medvedev tokom susreta sa predsednikom Moldavije Vladimirom Voronjinom u Sočiju.
"Događaji u Južnoj Osetiji pokazali su koliko opasan može biti konfliktni potencijal koji postoji u nekoliko zamrznutih konflikata", rekao je Medvedev.
"To je ozbiljno upozorenje svima, smatram da u tom kontekstu treba da prilazimo razmatranju drugih problema", rekao je ruski predsednik na susretu sa predsednikom Moldavije, od koje se otcepilo Pridnjestrovlje.
"Mislim da je neophodno da razmotrimo rešavanje pitanja Pridnjestrovlja, naročito danas, jer vidim sasvim dobre šanse da se dostigne rešavanje konflikta", istakao je Medvedev.
Voronjin je rekao da je Kišinjev bio uzdržanosti da ne dopusti zaoštrenje situacije.
"Hvala bogu, od 2001. kada sam postao predsednik, imali smo uzdržanosti da ne dopustimo nikakvo zaoštravanje, iako zamrznuti i uspavani kofnlikt predstavlja vulkan za koji ne znamo kada će početi da izbija", rekao je predsednik Moldavije.
"Zato je potrebno napraviti zaključke iz događaja (oko Južne Osetije), kako bismo nakupili hrabrosti da ne dopustimo slično zaoštravanje", rekao je Voronjin, izražavajući uverenje da će biti "uloženi svi napori da se taj konflikt reši".
Nepriznata Pridnjestrovska Moldavska Republika formirana je na desnoj obali Dnjestra, između Moldavije i Ukrajine, posle raspada Sovjetskog Saveza i referenduma o nezavisnosti u decembru 1991. godine, na teritoriji na kojoj živi približno po trećina Rusa, Ukrajinaca i Moldavaca.
Posle oružanih sukoba u martu 1992. godine, u julu su u Moskvi predsednici Rusije i Moldavije u prisustvu pridnjestrovskih funkcionera, potpisali Sporazum o principima mirnog rešenja oružanog konflikta.
Moldavija nudi Pridnjestrovlju status posebne teritorijalne autonomije, kao neodvojivog dela zemlje, Rusija rešenje vidi u federativnoj Moldaviji a više od 97 odsto stanovnika Pridnjestrovlja 17. setpembra 2006.godine na referendumu izjasnilo se za nezavisnost i naknadno prisajedinjenje Rusiji.
Proces mirnog rešavanja od 1993. godine vodi se u okviru grupe "5+2" (Moldavija, Pridnjestrovlje, Rusija, Ukrajina i OEBS i posmatrači iz SAD i Evropske unije), a pregovori su došli u ćorsokak 2003. nakon odbijanja Voronjina da potpiše plan čiji je autor bio aktuelni ruski ministar za regionalni razvoj Dmitrij Kozak o federalizaciji Moldavije.
Pregovori su bili obnovljeni u aprilu 2004. i ponovo prekinuti februara 2006. nakon što ih je napustila moldavska delegacija optuživši Tiraspolj za nepopustljivost.
Prvi put posle sedmogodišnje pauze, 11. aprila ove godine sreli su se Voronjin i predsednik otcepljenog Pridnjestrovlja Igor Smirnov, kada je dogovoreno da se obnove redovni kontakti sa ciljem da se obnovi pregovarački proces.
Sakašvili: Katastrofa
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili rekao je da bi priznanje gruzijskih republika Abhazije i Južne Osetije od strane Rusije bio "pokušaj da se silom promene granice Evrope", što bi dovelo do "katastrofalnih rezultata".
U intervjuu za francuski "Liberasion" on je izjavio da bi to bila " teška greška, pokušaj da se silom promene granice Evrope. To će imati katastrofalne posledice, uključujući i za Rusiju", rekao je predsednik Gruzije, koji smatra da njegova zemlja ima "više nego ikad" šanse da uđe u NATO.
Gornji dom ruskog parlamenta je jutros usvojio rezoluciju u kojoj je pozvao predsednika Dimitrija Medevedeva da prizna separatističke gruzijske provincije Južnu Osetiju i Abhaziju koje su proglasile nezavisnost posle raspada Sovjetskog saveza.
Nemačka kritikuje rusku rezoluciju
Nemačka vlada pozvala je ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da ne prizna nezavisnost dve otcepljene gruzijske provincije, Južne Osetije i Abhazije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da bi priznavanje te dve provincije stvorilo "veoma tešku, kritičnu situaciju" kada se radi o gruzijskom teritorijalnom integritetu.
Nemačka vlada je kritikovala rezoluciju ruskog parlamenta u kojoj se Kremlj poziva da prizna dve gruzijske separatističke oblasti i navela da očekuje od ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da ignoriše taj poziv.
"Što se nas tiče, teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije ne mogu se dovoditi u pitanje i rezolucija Saveta Federacije u suprotnosti je sa principom teritorijalnog integriteta", rekao je portparol nemačke vlade Tomas Šteg, nakon usvajanja rezolucije u Savetu Federacije.
Šteg je ocenio da taj korak ruskog parlamenta nije u cilju smirivanja situacije ili smanjivanja tenzija.
"Zato, očekujemo da ni ruska vlada ni predsednik ne slede savet Saveta Federacije", rekao je on.
Portparol nemačke vlade je rekao da Nemačka smatra da Rusija nije ispunila svoje obaveze o povlačenju svih svojih snaga u skladu sa mirovnim planom od šest tačaka.
Šteg je naveo da je Rusija, iako su njene snage počele da se povlače, zadržala kontrolne punktove na ključnim putevima u Gruziji i da su ruske snage i dalje prisutne u gruzijskog luci Poti, na Crnom moru.
