Izvor: Večernje novosti, 29.Jun.2014, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pariz: Veliki rat i danas deli Evropu
PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA STOGODIŠNjICA od pucnja Gavrila Principa u austrougarskog princa prestolonaslednika i njegovu suprugu juče je značajno odjeknula medijskim prostorom u Francuskoj, zemlji glavnom organizatoru obeležavanja sto godina početka i kraja Velike vojne. Mediji su o ovom događaju pisali naširoko, ističući kontroverze koje u Evropi i dalje prate ovaj „herojski ili teroristički“ čin. Jučerašnji „Mond“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tako, ovom događaju posvećuje čak pet stranica, uključujući i naslovnu na kojoj je, u velikom formatu, objavljena fotografija uniforme ubijenog prestolonaslednika. List piše da debate o odgovornosti za ovaj rat i dalje dele Evropljane, podsećajući da je ideja o zajedničkom obeležavanju na nivou šefova država ili vlada EU, naišla na otpor u nekim evropskim prestonicama, iz straha da se ne obnove tenzije koje je izazvao rat u bivšoj Jugoslaviji pre 20 godina. Od Sarkozijeve ideje, lansirane 2011, tako je prošle godine definitivno odustao Fransoa Oland, pa se sve svelo samo na kulturološki nivo. Na ovu evropsku podeljenost na celoj stranici vraća se pisac Pjer Lemetr, koji ističe da je Evropska komisija na kraju odustala da ujedinjeno obeležava stogodišnjicu, zbog previše različitih interpretacija, sećanja i ožiljaka. On ističe da je EU stvorena da bi se pomirili veliki neprijatelji, pre svega Nemačka i Francuska, ali da nemogućnost stvaranja zajedničke evropske istorije, pokazana na primeru obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, i stvaranje samo ekonomskih veza, predstavljaju neuspeh, što se najbolje vidi i po rezultatima poslednjih izbora za Evropski parlament na kojima je pokazano sve manje interesovanje evropskih naroda za EU. SRBI ODALI POČAST U PARIZU Srpska dijaspora je, povodom 28. juna, juče, uz učešće predstavnika ambasade, konzulata, vojnog izaslanika, crkve i starih ratnika, organizovala veliku ceremoniju odavanja pošte uz polaganje venaca na Srpskom vojničkom groblju u Tijeu nadomak Pariza i pred spomenicima kraljevima Petru Prvom i Aleksandru Prvom Karađorđeviću u Bulonjskoj šumi. Nastupio je i hor „Kralj Petar Prvi“ iz Beograda, a pročitano je i pismo prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. „Mond“ takođe navodi da podeljena Bosna različito obeležava ovaj datum i da je „manje od dvadeset godina posle Dejtonskog sporazuma, kojim je stavljena tačka na rat u Bosni uvođenjem osetljive etničke podele u zemlji, još uvek nemoguće okupiti sve zajednice na ćošku ulice u kojoj je započeo 20. vek“. Čitani francuski dnevnik je takođe, u Istočnom Sarajevu, pronašao Gavrila Principa čiji je deda-ujak, istog imena, ubio nadvojvodu, i objavio veliki razgovor s njim, u kom on, između ostalog, izražava zabrinutost zbog postojanja određenih tendencija da se sada vrši revizija istorije na štetu Srba. Navodi se i da bosanske vlasti, poslednjih dvadsetak godina, sistematski uklanjaju tragove Mlade Bosne i Principa. Podeljeni su i francuski komentatori. Za „Mond“ je, tako, ubistvo koje je izvršio „mladi srpski nacionalista, događaj koji je izazvao Prvi svetski rat“, dok za „Figaro“, koji Sarajevskom atentatu takođe posvećuje naslovnu stranu i celu jednu stranicu unutar lista, ubistvo prestolonaslednika „svakako ne predstavlja element kojim je započet Veliki rat“. To su, za analitičara ovog lista, pre svega, bile tri nedelje koje su sledile posle ovog događaja i odnosi među velikim silama, kao i pogrešne procene u evropskim prestonicama dokle bi to sve moglo da dovede. List piše i o maloj ulozi Principa u odnosu na Apisa koji je bio „centralna figura“. „Heroj ili terorista, ubica Franca Ferdinanda i danas deli bivšu Jugoslaviju“, piše „Liberasion“, navodeći da Srbija i Srbi iz Bosne nisu učestvovali na centralnoj proslavi u Sarajevu, ali i da su evropske prestonice takođe pokazale uzdržanost, time što je predviđena velika konferencija svedena samo na kulturne aktivnosti povodom svečanosti obeležavanja stogodišnjice. Informativni radio Frans Enfo takođe ističe podele oko proslave, a u reportaži iz Sarajeva povukao je paralelu između događanja u Bosni 1992. i u Ukrajini 2013. FUDBAL ODLAŽE PARADU? GLavne svečanosti povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata u Francuskoj će biti održane 14. jula na Dan Republike, zatim 3. avgusta povodom stogodišnjice ulaska Francuske u rat, 12. septembra na sto godina od čuvene bitke na Marni i 11. novembra, u Danu primirja, kada će biti inaugurisan međunarodni memorijalni centar. Zanimljivo je da su francuski mediji preneli da bi Četrnaestojulska parada, inače, mogla da bude odložena za jedan dan, što bi bio pravi presedan, i to zbog - fudbala! Naime, ukoliko Francuska zaigra u finalu 13. jula na SP u Brazilu, predsednik Oland bi mogao da pristustvuje ovom događaju, pa navodno ne bi imao vremena da se do 14. jula vrati u Pariz...
Nastavak na Večernje novosti...
