Izvor: BKTV News, 01.Jul.2014, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanske dileme: Princip (ni)je terorista
U delu zapadne javnosti atentat u Sarajevu 28. juna 1914. godine i uloga Gavrila Principa i organizacije „Mlada Bosna” i posle 100 godina tretira se kao povod za Prvi svetski rat, a čin Gavrila Principa kao akt terorizma. Sukobi u BiH kao vid građanskog rata 1992-1995 godine dodatno su zamaglili ulogu Gavrila Principa i „Mlade Bosne” i bacili senku na ovaj veliki datum ne samo srpske istorije, već i istorije Balkana, a onda i Evrope. Još uvek ima istorijskih oprečnih stavova >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << koji se politizuju i sa namerom da se diskredituje i delom optuži Srbija za početak Prvog svetskog rata.
Atentat u Sarajevu 28. juna 1914. godine i uloga Gavrila Principa i organizacije „Mlada Bosna” i posle 100 godina u delu zapadne javnosti tretira se kao povod za Prvi svetski rat, a čin Gavrila Principa kao akt terorizma. Ugledni bošnjački akademik Muhamed Filipović kaže: „Princip je pripadao organizaciji mladih ljudi koji su se bunili protiv Austrougarske. Oni su želeli ujediniti narode na Balkanu. Želeli su slobodu svom narodu.
Zbog toga, kvalifikovati njegov akt kao akt terorizma je potpuna neistina”. Pobednici u Prvom svetskom ratu jasno su definisali ko je bio organizator i pokretač rata. Dakle, to je bila Nemačka i Austrougarska monarhija. Današnje generacije u Srbiji nemaju jasnu predstavu o samožrtvovanju pripadnika „Mlade Bosne” za oslobođenje Južnih slovena i pre svega Srba od austrougarskog jarma.
Sukobi u BiH kao vid građanskog rata 1992-1995 godine dodatno su zamaglili ulogu Gavrila Principa i „Mlade Bosne” i bacili senku na ovaj veliki datum ne samo srpske istorije, već i istorije Balkana, a onda i Evrope. Delegacija Srbije i Republike Srpske nije prihvatila da prisustvuje obeležavanju stogodišnjice od Sarajevskog atentata zbog izvesne tendencioznosti i povezivanja atentata 1914. godine sa građnskim ratom u BiH. Obeležavanje stogodišnjice Sarajevskog atentata dostojno je obeleženo u Andrićgradu. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je uz predsednika RS Milorada Dodika i reditelja Emira Kusturice rekao: „Mi poštujemo sve druge, samo u miru možemo da se razvijamo i da napredujemo – nikom drugom nikakvo zlo ne želimo“.
Predsednik RS Milorad Dodik kaže: „Slobodarske ideje tog vremena su nas vukle kroz sve ovo vreme. Došli smo u 2014. u kojoj razni međunarodni okupatori pokušavaju da nam nametnu ono što nije uspela Austrougarska… U čemu je razlika, zašto smo živeli ovih sto godina? Mi to ne želimo, hoćemo našu slobodu i hoćemo u njoj da živimo“. Jasno se uviđa da o Gavrilu Principu i Sarajevskom atentatu jedno misli vrh vlasti u BiH, a drugo u Republici Srpskoj i Srbiji. Još uvek ima istorijskih oprečnih stavova koji se politizuju i sa namerom da se diskredituje i delom optuži Srbija za početak Prvog svetskog rata.
Kosovski duh i mit iz 1389. godine bio je pokretačka snaga za sve borbe Srba na Balkanu i nacionalno oslobođenje 1804.,1815.,1912., 1913. godine i u Prvom svetskom ratu. Kosovo je oteto od Srbije silom i međunarodnim pritiskom moćnih država, ali to ne umanjuje istorijsko pamćenje Vidovdana 1389. ili 1914 godine.
Sve je to deo opšte istorije srpskog naroda. Političke razlike koje su prisutne na političkoj sceni Srbije oko statusa Kosova u izvesnoj meri su narušile ugled Vidovdanskog praznika. Predsednik Nikolić koji je bio u više navrata prekidan neprkiladnim i neumerenim ponašanjem grupe Srba koji su bili na Gazimestanu rekao je:
„Svi smo mi Srbi. Da su tako zviždali Lazaru kada ih je pozvao u boj, vi danas ne biste imali gde da dođete. Samo da ne dozvolimo da bude više sahranjenih kosovskih junaka, nego živih na Kosovu i Metohiji. I znam da više ne treba davati živote za Srbiju, već da Srbija treba da vodi mudru politiku. Treba da razgovara sa svima da se dogovara i da Srbi i Albanci treba da se dogovore, a ne da ratuju, pošto sam ubeđen, dok sam predsednik da Srbija neće da ratuje”.
Na ovaj način predsednik Nikolić dao je poruku jedne ravnotežne politike koja treba strpljivo da radi na vraćanju nacionalnog duha i značaj Kosova i Metohije za državnost i opstanak srpskog naroda. Najveća je opasnost zaboraviti Vidovdan 1389. i 1914. godine i pretvoriti ga u dan nacionalnog poraza i sramote. Iznad svega to je duhovna, istorijska, ali i politička vertikala Srbije i srpskog naroda kroz vekove.
Tomislav Kresović
Tutistički obilazak Beograda i tribina “Sarajevski atentat – sto godina posle”
Izvor: BeautifulSerbia.info, 01.Jul.2014
Na dan stogodišnjice “pucnja koji je promenio 20. vek“, udruženje „Mladi za turizam“ organizovalo je besplatnu turističku turu po Beogradu pod nazivom „Prvi Svetski rat u Beogradu“ i tribinu na temu „Sarajevski atentat – sto godina posle“ kojom, kako kažu u MT-u, žele da doprinesu...
