Izvor: Politika, 08.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Panika među špijunima
Svaki trideseti građanin imao bi povoda da strahuje od otvaranja tajnih arhiva nekadašnje službe bezbednosti Novogodišnji uvodnici bugarskih medija obuhvatili su temu posebne vrste – najavljenu lustraciju u obaveštajnom okruženju bivšeg režima. Zakasnelom odlukom parlamenta u Sofiji, donesenom u decembru prošle godine, naloženo je otvaranje tajnih arhiva nekadašnje službe bezbednosti.
Zavođenjem takozvane evrolustracije, pogođena je – armija iz potaje. Svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trideseti građanin Bugarske imao bi povoda da strahuje, tri stotine hiljada među devet miliona stanovnika, tvrde poznavaoci prilika ispod Vitoše.
Koliko je bivših i sadašnjih agenata i špijuna dočekalo prvi dan nove godine sa nelagodnošću, predmet je nagađanja. Izvesno je da su najvažniji dokumenti iz doba diktature prosovjetske vrhuške u toj zemlji blagovremeno uklonjeni. To se, pre svega odnosi na akte ozloglašenog Šestog odeljenja, zaduženog za praćenje politički "nepodobnih" građana.
Prema informacijama koje se prenose među pripadnicima zapadnoevropskih obaveštajnih službi, iza zatvorenih vrata bugarskog državnog aparata postignut je dogovor koga bi trebalo poštedeti. Dok će javne ličnosti, kompromitovane dosijeima, morati da dokazuju svoju nevinost ili demokratsko preobraženje pred devetočlanom lustracionom komisijom, profesionalni agenti bi trebalo da budu pošteđeni. Posebna pažnja posvećena je, kako se kaže, zaštiti integriteta bugarskih patriota koji su prikupljali informacije u inostranstvu.
Prve žrtve
Delikatnost predstojeće lustracije dokumentovana je u seriji događaja, koji su prethodili usvajanju odgovarajućeg zakona u parlamentu, u Sofiji. Kada je postalo jasno da Bugarska mora da ozvaniči, naravno i omogući lustraciju, ukoliko želi da pristupi EU početkom 2007. godine, došlo je do haotičnih događanja. Očevici tvrde da su u arhive svakodnevno ulazili specijalni opunomoćenici – odnoseći sa sobom pune kartone arhivske građe i dokumenata.
Pale su i prve žrtve. Među njima – prvi arhivar tajne dokumentacije Božidar Dojčev. Uznemiren iznenadnom smrću pretpostavljenog ministra unutrašnjih poslova Ljubomira Načeva, zagovornika lustracije bivših obaveštajaca, zavedenom u akte kao samoubistvo, Dojčev se sastao 14. novembra prošle godine sa novinarkom Bogdanom Lazanovom, ne bi li ugovorio predaju važnih dokumenata. "Trebalo bi rasvetliti nove detalje u vezi sa atentatom na papu Jovana Pavla II, 1981. godine, i nepoznate pojedinosti o ubistvu bugarskog disidenta Georgija Markova, likvidiranom otrovnom iglom, skrivenom u kišobranu, u Londonu – pre nego što se 'oni' dokopaju dokumenata", preporučio je Dojčev sagovornici. do primopredaje nije došlo. Dojčev je sledećeg jutra počinio samoubistvo, a istragom je ustanovljeno da je patio od depresije.
Samoubistvo je, navodno, počinio i generalni direktor specijalne divizije u Generalnom direktoratu za borbu protiv organizovanog kriminala.
Da li su pomenute žrtve odbile da unište poverljive dokumente, pre otvaranja arhiva za javnost, kako se to u Sofiji ovih dana tvrdi? Komentator "Njujork tajmsa" Metju Brunvaser pokušao je da pojednostavi komplikovane indicije, iz samo njemu poznatih razloga. Optužio je bivše bliske saradnike sovjetskih, kasnije ruskih obaveštajnih službi u Bugarskoj, da pokušavaju da zavaraju trag.
Klanovi u potaji
Detaljniji zaključci mogli bi da proiziđu iz analize preobražaja megalomanskog obaveštajnog aparata u Bugarskoj u toku tranzicije. Transformisan je u više divizija, profesionalnih bezbednjaka i njihovih pomagača koji rade u interesu države. U sivoj zoni obrele su se družine "bivših" koji rade po nalogu stranih sila, i razgranati klanovi bugarske mafije, čiji su čelnici potekli iz redova službe državne bezbednosti.
Razrešenje enigme koje se smatra preduslovom evropeizacije i demokratizacije bugarske povezano je za analizu dva miliona dokumenata i dve stotine pedeset hiljada (neuništenih) dosijea.
Uspeh lustracije mogao bi da zavisi i od spremnosti Nemačke na saradnju. Kako se u Berlinu ističe, u trezorima Ustanove Birtler, koja se bavi lustracijom bivših saradnika istočnonemačkog Štazija, nalazi se arhiv o bugarskim obaveštajnim delatnostima i agentima. Njegovo osnivanje lično je naložio legendarni obaveštajac Markus Volf. Za sada, međutim, obelodanjeno je samo da je osnivanje "Bugarskog dosijea" zavedeno u dnevniku obaveštajne uprave Hauptabtajlung IX-9 od 17. marta 1983. godine...
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 08.01.2007.]
