Izvor: Kurir, 19.Dec.2011, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREMINUO SEVERNOKOREJSKI LIDER KIM DŽONG-IL
SEUL - Severnokorejski lider Kim Džong-il preminuo je u 69. godini od srčanog udara, javili su državni mediji. Kim je umro tokom putovanja vozom, prenele su agencije.
Lider Severne Koreje je 2008. godine preživeo moždani udar, od kojeg se, prema izveštajima državnih medija, oporavio. Severna Koreja je počela proces prenosa vlasti na njegovog sina Kima Džong-una.
Kim je umro u subotu, tokom putovanja oklopnim vozom, od infarkta, koji je bio "posledica ogromne mentalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i fizičke iscrpljenosti", navela je severnokorejska agencija KCNA u izveštaju pod oznakom "hitno". Vest je na državnoj televiziji pročitala voditeljka odevena u crnu odeću, sa suzama u očima, prenele su agencije.
Veruje se da je Kimovo zdravstveno stanje bilo narušeno posle moždanog udara koji je pretrpeo 2008. godine. Njegovo telo biće sahranjeno 28. decembra u memorativnom centru Kumsusan, gde počiva i njegov otac, prethodni severnokorejski lider Kim Il-sung, koji je takođe umro od srčanog udara.
Pjongjang je saopštio da na sahrani neće biti stranih delegacija. U Severnoj Koreji je proglašen period žalosti od 17. do 29. decembra.
U susednoj Južnoj Koreji, koja je u veoma zategnutim odnosima sa Severom, vojska i policija su stavljene u stanje pripravnosti, a južnokorejski predsednik Li Mjung-bak sazvao je hitan sastanak Nacionalnog saveta za bezbednost i otkazao sve druge planirane obaveze.
Li je, posle sastanka državnog vrha, pozvao stanovništvo da ostane mirno i nastavi da obavlja svakodnevne dužnosti.
Južnokorejsko ministarstvo odbrane je saopštilo da s druge strane granice zasad nema neuobičajenih vojnih aktivnosti. "Pažljivo pratimo situaciju u demilitarizovanoj zoni, zajedničkoj bezbednosnoj zoni i na severnoj graničnoj liniji zbog opasnosti od severnokorejskih provokacija", rekao je jedan južnokorejski zvaničnik, govoreći o kopnenoj i pomorskoj granici.
Seul još nije doneo odluku da li će uputiti saučešće Pjongjangu povodom Kimove smrti, izjavio je visoki funkcioner u južnokorejskom Ministarstvu spoljnih poslova. Prema njegovim rečima, predstavnici ministarstva upravo vode razgovore sa ambasadorima više zemalja, među kojima SAD, Kine, Japana i Rusije.
Južnokorejski predsednik je, u međuvremenu, razgovarao telefonom sa američkim predsednikom Barakom Obamom, saopšteno je iz Lijevog kabineta.
Dvojica lidera su se dogovorila da tesno sarađuju kako bi se prebrodila situacija posle Kimove iznenadne smrti, navedeno je u saopštenju.
SAD bi ove sedmice trebalo da pošalju značajnu pomoći u hrani Severnoj Koreji, što je prvi konkretan rezultat višemesečnih tajnih diplomatskih kontakata između dve strane, javili su juče američki mediji.
U Japanu, premijer Jošihiko Noda formirao je krizni tim za Severnu Koreju i naložio ministarstvima da prikupe informacije i razmotre moguće scenarije na Korejskom poluostrvu posle Kimove smrti.
Kim je 1994. godine je nasledio na čelu države svog oca, Kim Il-sunga, osnivačca Severne Koreje. Bio je predsednik Nacionalnog komiteta za odbranu, vrhovni komandant severnokorejske armije i generalni sekretar Radničke partije, što su najviše funkcije u državi.
Kim je prošle godine proglasio svog sina Kima Džong-una za naslednika i postavio ga na visoke državne položaje, a KCNA je mladog Kima danas nazvala "velikim naslednikom", što zapadni mediji tumače kao potvrdu da će vlast biti prenesena na njega. Kim Džong-un je redovno pratio oca na putovanjima po zemlji.
Smrt severnokorejskog lidera dogodila se u vreme kada se ulažu diplomatski napori da se obnove multilaterani razgovori o severnokorejskom nuklearnom programu.
Bilo je planirano da Pjongjang i Vašington ove sedmice u Pekingu održe treću rundu bilateralnih razgovora, ali sastanak će, najverovatnije, biti otkazan.
Severna Koreja je 2006. i 2009. godine izvela nuklearne probe, a veruje se da ima zalihe plutonijuma dovoljne za proizvodnju najmanje šest nuklearnih bombi.
Kimova smrt je saopštena i u vreme kada između dve Koreje vlada napetost, koja je prošle godine eskalirala posle torpedovanja južnokorejskog ratnog broda u vodama blizu granice i granatiranja južnokorejskog ostrva. U ta dva incidenta je poginulo ukupno 50 Južnokorejaca.
