Izvor: Večernje novosti, 22.Jan.2017, 02:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POBEGAO: Bivši predsednik Gambije napustio zemlju; Deveti u nizu predsednika koji su silom otišli
Džame je avionom odleteo iz glavnog grada Bandula, nekoliko sati pošto je prihvatio da, posle 22 godine na vlasti, preda dužnost novoizabranom vođi Adami Barouu Dosadašnji predsednik Gambije Jaija Džame, koji je odbijao da preda vlast, napustio je večeras zemlju. Džame je avionom odleteo iz glavnog grada Bandula, nekoliko sati pošto je prihvatio da, posle 22 godine na vlasti, preda dužnost novoizabranom vođi Adami Barouu. Barou je ranije danas rekao da će Džame >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << otići u Gvineju, mada to možda neće biti njegovo konačno odredište. Džame je izgubio na izborima u decembru, ali je doveo u pitanje izborne rezultate i odbijao da siđe s vlasti. Barou je u četvrtak položio zakletvu u susednom Senegalu, a regionalna organizacija Ekovas poslala je vojsku u Gambiju u slučaju da ne uspeju poslednji diplomatski napori da se Džame natera da preda vlast. ŠEFOVI AFRIČKIH DRŽAVA KOJI SU PRIMORANI DA USTUPE VLAST Predsednik Gambije Jahja Džame je najnoviji u nizu šefova afričkih država prinuđenih u poslednjih petnaest godina da predaju vlast pod pritiskom građanskih protesta ili spoljnih intervencija. Džame, poražen na predsedničkim izborima 1. decembra, na kraju je u petak prihvatio odluku glasača, ali tek na pritisak vojske i uz diplomatskim uticaj susednih država orfanizacije ECOVAS (Ekonomska zajednica država zapadne Afrike). - 7. jul 2002: MADAGASKAR - Didije Raciraka otišao je u egzil u Francusku pošto je osporio pobedu svog rivala Mark Ravalomanane u prvom krugu predsedničkih krajem 2001. godine, i na samoproglašenje svog rivala odgovorio sporom koji se pretvorila sukob. U martu 2009. godine, Mark Ravalomanana koga je napustila vojska, bio je prinuđen da podnese ostavku. - 11. avgust 2003: LIBERIJA - Čarls Tejlor napustio je zemlju pod pritiskom snaga međunarodne zajednice i pobunjenika koji su se borili protiv njega od 1999. da bi srušili njegov režim. - 14. januar 2011: TUNIS - Posle 23 godina neprikosnovene vladavine, Zin el Abidin ibn Ali pobegao je u Saudijsku Arabiju, od narodne pobune izazvane samospaljivanjem jednog trgovca ogorčenog siromaštvom i policijskim ponižavanjem. - 11. februar 2011: EGIPAT - Hosni Mubarak, na vlasti od 1981. godine, predao je vlast vojsci, 18. dana pobune u kojoj su učestvovale stotine hiljada demonstranata (850 poginulih). - 11. april 2011: OBALA SLONOVAČE - Lorant Gbagbo je uhapšen posle više od četiri meseca krize (3.000 mrtvih) koja je nastala zbog njegovog odbijanja da prizna svoj poraz na predsedničkim izborima krajem 2010. godine, na kojima je pobedio Alasan Uatara. Uatarime snage su ga uhapsile posle nekoliko dana francuskog bombardovanja i angažovanja snaga UN. On je odveden u Hag, gde mu sudi Međunarodni krivični sud (ICC) zbog zločina protiv čovečnosti. - 20. oktobar 2011: LIBIJA - Moamer Gadafi koji je vladao gvozdenom pesnicom skoro 42 godine, ubijen je u blizini Sirta, tokom pobune koja je februara počela u Bengaziju i proširila se i pretvorila u oružani sukob. U martu je pokrenuta vojna operacija Vašingtona, Pariza i Londona pod mandatom UN, a potom je NATO preuzeo tu akciju. - 24. mart 2013: CENTRALNA AFRIKA - Fransoa Bozizea zbacila je pobuna Seleka, pretežno muslimana, što je izazvalo protivofanzivu uglavnom hrišćanske pobunjenika. 31. oktobar 2014: BURKINA FASO - Predsednik Blez Kompaore, na vlasti 27 godina, objavio je da predaje vlast, posle jednodnevnih nemira i protesta protiv predloženih ustavnih amandmana koji bi mu omogućili da ostane na čelu zemlje. On je proteran u Obalu Slonovače.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
