Izvor: Politika, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostavka Nikolasa Bernsa
Treći čovek u hijerarhiji Stejt departmenta bio poznat i po izrazitom zalaganju za nezavisnost Kosova
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. januara – Američka diplomatija ostaje bez jednog od svojih glavnih zagovornika nezavisnosti Kosova. Sa dužnosti trećeg čoveka u hijerarhiji Stejt departmenta odlazi Nikolas Berns, diplomata koji je poduže igrao važnu ulogu i u drugim spoljnim angažmanima na prostorima bivše Jugoslavije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ostavku je obrazložio „porodičnim potrebama” (supruge i tri kćerke), što je najčešće korišćena formulacija u odlascima članova tima Džordža Buša a koja se kasnije, po pravilu, ispostavljala kao izgovor za strateška ili taktička neslaganja. Podneo ju je 10 dana pred svoj 52. rođendan, a s dužnosti treba da ode u martu, kako je nagovestila njegova i šefica američke diplomatije Kondoliza Rajs. Buš je na mesto državnog podsekretara, gde se Berns nalazi od marta 2005. godine, naimenovao prezimenjaka tog odlazećeg funkcionera, sadašnjeg ambasadora SAD u Rusiji Vilijama Bernsa.
Odlazak svog podsekretara za politička pitanja, Rajsova je danas objavila na „procesni način”, kao trenutak u kome se mešaju „slatko i gorko” – prvo zbog činjenice da je on 26 godina bio rastući kadar diplomatske službe, drugo – što se rastaju posle 18 godina profesionalne saradnje. Komplimente je uzvratio, uz napomenu da mu je odlazak iz Stejt departmenta „dosad najteža odluka”"
Zanimljivo je da niko od njih dvoje, uz isticanje raznovrsne značajne kooperacije, nije pomenuo Kosovo ni Balkan uopšte, iako su baš na tom polju intenzivno bili u vezi. Ubrzo po postavljenju za državnog podsekretara, pre bezmalo tri godine, Berns je, na primer, bio prvi visoki vašingtonski zvaničnik koji je saopštio da kriterijum „standardi pre statusa” na Kosmetu treba da bude zamenjen pristupom „status pa standardi”. Drugim rečima – da bi nezavisnost pokrajine doprinela da se poboljša položaj Srba i drugih nealbanaca, a što, u celini uzev, nije uspelo misijama najmoćnijih država i UN.
Njegovo zalaganje za nezavisnost Kosova posebno je zapamćeno prilikom njegovog nastupa, prošlog aprila, u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma. Podsetio je da je nešto pre toga bio na ručku s liderima kosovskih Albanaca – „jako prijatnim ljudima” koji su „kao i celo Kosovo vrlo proamerički”. Predsedavajući tim organom Kongresa – Tom Lantoš, još duže aktivan u korist albanskih interesa, a koji je nedavno takođe najavio povlačenje iz političkog života zbog zdravstvenih tegoba – njegovo izlaganje propratio je rečima da kosovski Albanci treba da izgrade spomenik Bernsu, u znak zahvalnosti zalaganju za njihovu stvar"
Bernsu nisu smetale promene na vrhu SAD. Napredovao je i u Klintonovoj kao i u sadašnjoj Bušovoj administraciji. Među „kopčama” u ta dva uspona je – Balkan. U prethodnoj garnituri bio je portparol ondašnje šefice diplomatije Madlen Olbrajt pa ambasador u Grčkoj, da bi ga potonja rukovodeća ekipa ustoličila, avgusta 2001. godine, kao ambasadora u NATO a odande dovela na mesto trećeg čoveka Stejt departmenta.
Na toj funkciji, gde mu prestaje karijera (ako se izuzme najava Rajsove da je pristao da nastavi angažman oko nuklearnog aranžmana sa Indijom) startovao je sa izrazitim ambicijama za „dovršavanje nedovršenih poslova na Balkanu”. Pri tom je forsirao „centralizaciju Bosne” i „nezavisnost Kosova”, ne hajući za kontradikciju između ta dva postupka, često hvaleći doprinos Klintonovog izaslanika za Balkan Ričarda Holbruka.
Nije li, možda, Berns sada izračunao da povlačenjem sebi pojača izglede za ulazak u eventualnu sledeću administraciju, pogotovu ako na njeno čelo dođe Hilari Klinton, u čijoj su kadrovskoj potpori i Olbrajtova i Holbruk? Zasad se u javnosti samo konstatuje da „nije nagovestio svoje buduće poteze”.
Niko od beogradskih sagovornika Bernsa, kao nosioca dužnosti koju napušta, nije rekao, koliko je poznato, da mu je bilo „zadovoljstvo što je s njim „razmenio mišljenja”. Nastupao je najčešće, kako se čulo, vrlo oštro, pogotovu u prilog nezavisnosti Kosmeta, objašnjavajući to kao „neizbežnost i posledicu Miloševićevih surovosti”. Utisak je da je bio i pristalica teza senatora Džozefa Bajdena (koji je nedavno odustao od još jedne kandidature u stranačkom nadmetanju za nominaciju u trci ka Beloj kući) da bi „priznavanje nezavisnosti Kosova, gde Amerikance obožavaju, doprinelo da se vidi kako Amerika nije protiv muslimana”.
Posle „jakog starta” pričalo se da je Berns „glavni operativac Stejt departmenta”. Ali, u smeni zamenika Rajsove – ostao je „u senci”, to jest nije postao „drugi” već je ostao „treći” na lestvici.
U poslednje vreme bio je aktivan na raznim poljima – pogotovu na „proširenom Bliskom istoku”. Manje je, bar javno, bio posvećen Balkanu iako je baš taj region „najbolje poznavao”. Doduše tu je nekoliko puta i omanuo. U više navrata predviđao je „brzu nezavisnost Kosova”. Ostavku je podneo, a da mu se te prognoze nisu ostvarile"
M. Pantelić
-----------------------------------------------------------
Pridružiće se Olbrajtovoj
Kako „Politika” saznaje iz Vašingtona, Nikolas Berns će naredne godine raditi kao profesor, a prihvatiće i zaduženje specijalnog američkog izaslanika u nekom kriznom području sveta. Nakon što istekne rok u kom posle odlaska iz Stejt departmenta ne sme da se bavi lobiranjem u regionima za koje je bio zadužen u diplomatskoj službi, Berns će se pridružiti kompaniji koju je osnovala Madlen Olbrajt. Izvori „Politike” iz Vašingtona tvrde da kompanija Madlen Olbrajt ima 95 odsto šansi da dobije ugovor sa Vladom Kosova za konsalting u oblasti energetike. To znači da će Olbrajtova i njeni saradnici biti savetnici kosovske vlade za privatizaciju u najprofitabilnijem sektoru privrede na Kosovu, kao i da će uticati na odluke u vezi sa izgradnjom novih energetskih objekata.
S. R.
[objavljeno: 19/01/2008]
