Izvor: Deutsche Welle, 10.Nov.2017, 12:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Opoziciji treba ugovor sa narodom“

Stranke i pokreti u opoziciji imaju međusobne razlike, ali u vreme katastrofalnog režima treba da se ujedine oko borbe za demokratiju, kaže u intervjuu za DW potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić.

DW: Vi ste sada potpredsednica novoformirane Narodne stranke, čiji je predsednik Vuk Jeremić. Možete li da mi razjasnite – ko je od Vas dvoje promenio svoj stav o evrointegracijama i da li je ta stranka sada za ili protiv?

Sanda Rašković >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Ivić: Niko nije promenio stav. Naime, ja sam ostala evroskeptik, a gospodin Jeremić je i dalje evrorealista. U samoj stranci vlada stav da se ne zauzima neko određeno mišljenje o pitanju priključenja Srbije Evropskoj uniji zato što je to još jako dugačak i, pre svega, totalno neizvestan put.

Znači ako sada budu parlamentarni izbori i ja glasam za vas, ne znam da li sam glasao za nastavak evrointergracija ili obustavu pregovora?

Ne morate da gledate stvari tako crno-belo. Svima je potpuno jasno da je taj put Srbije u EU jako dalek i dugačak. Nisam ja evroskeptik zato što sam antievropejac. Pre svega cenim one evropske vrednosti kao što su sloboda medija i vladavina prava i volela bih da i u Srbiji tako nešto postoji. Međutim, EU zatvara oči upravo pred tim temeljnim evropskim vrednostima, a insistira na predaji Kosova.

Kako se u Srbiji izlizao ceo politički kontinuum, pa ne znamo baš gde su levica i desnica, tako je fraza postala i ono da je neko „stranka centra“. To sada tvrdite i Vi iz Narodne stranke. Šta to znači?

To znači da bismo po pitanjima nacionalnog interesa i državotvornosti mogli da se svrstamo ka konzervativnim strankama. S druge strane, što se tiče vladavine prava, prava radnika i mogućnosti škole i zdravlja za sve – tu smo malo više sa leve strane, tako da bismo mogli da se definišemo kao stranka centra.

Mislite da se u Srbiji otvorio prostor koji ste pokrivali u Vašoj bivšoj stranci dok je nju vodio Vojislav Koštunica?

Da, u Srbiji je taj prostor otvoren i u njega je ušla Narodna stranka.

Kakav je uopšte smisao ovoga o čemu smo pričali – političko pozicioniranje, ideologije, programi – kada dobar deo opozicije u koji i Vi spadate ponavlja da svi treba da se ujedine?

Kad imate havariju, katastrofu, poplavu, onda u šumskom svetu na istom deblu spas nalaze i fazan i lisica koji inače ne bi u normalnim situacijama mogli da budu zajedno. Tako je i ovde: smatramo da je ovo jedan od najgorih režima koje smo imali, da upotrebim Vučićev rečnik, „u istoriji Srbije“. Smatramo da je potreban široki front opozicije, sabiranje oko onoga što nas spaja. Istina je da nas mnoge stvari razdvajaju, ali ima još više onoga što nas spaja, pre svega borba za demokratiju, ljudska i radnička prava, slobodu medija, bolji standard građana. Pogotovo u Beogradu nema nijednog razloga da opozicija ne bude zajedno.

Da iskoristim Vašu sliku o lisici i fazanu – na takvoj zajedničkoj listi opozicije bi se u Skupštinu Grada uvukli i fazančići, dakle  političke opcije koje realno nemaju šanse ako idu same. Kako ćete garantovati građanima da se odmah posle izbora nećete raspasti u grupice koja vuku na razne strane?

Mislim da naš dogovor ne sme da bude samo jednokratan i za jedan dan po sistemu hajde da pobedimo vlast pa kud koji mili moji. Treba da napravimo međusobni ugovor, a i ugovor sa narodom oko toga šta želimo da postignemo. Pre svega ko će biti naš kandidat za gradonačelnika, ko će biti njegov tim, šta taj tim želi da postigne, a sve u određenom roku. Ako napravimo takav dogovor neće biti straha da će se opozicija raspasti, da će svako da krene na svoju stranu i prodaje se kome stigne.

Hronični javni nastupi srpskog predsednika su noseći stub u njegovoj arhitekturi moći. DW analizira glumačku tehniku Aleksandra Vučića: kako kanališe svoju pasivnu agresiju, menja teze, izigrava žrtvu pa prelazi u napad… (07.11.2017)

Ukupan dug države prema Šapcu popeo se na pet miliona evra. To je, kažu u gradskoj administraciji, samo deo cene koju Šabac plaća zato što je jedini opozicioni grad u Srbiji. (31.10.2017)

Već godinama manje od polovine građana Srbije otvoreno podržava evrointegracije. Za to su krive dvosmislene poruke iz Brisela, ali i ponašanje srpskih vlasti koje su danas proevropske, a sutra nisu, kažu sagovornici DW. (28.10.2017)

Ubistvo pevačice Jelene Marjanović ne silazi sa naslovnica ni nakon godinu i po dana. I to je sasvim „normalno“ – jer ovakva vlast mora imati takve medijske pandane, piše u autorskom tekstu za DW sociolog Dario Hajrić. (27.10.2017)

Znam da mi verovatno nećete reći, ali ipak pitam: da li je sigurno da idete na istoj listi sa Pokretom slobodnih građana? I da li ste nagovorili Đilasa da se kandiduje?

Postoji stalna i jako dobra komunikacija gospodina Jeremića i gospodina Jankovića. U subotu ćemo imati zajednički sastanak dvaju predsedništava gde ćemo razgovarati o nizu tema, a jedna od njih će sigurno biti i kandidat koga bismo želeli da podržimo na izborima. Mislim da se približava vreme da se izađe sa kandidatom. Zanimljivo je da niko – naravno, znam ko ste Vi pa ne mislim na Vas – ne pita Srpsku naprednu stranku ko će biti njen kandidat za gradonačelnika. Jer tamo je kandidat za sve pozicije Aleksandar Vučić pa posle građani dobiju onog koga on izvuče iz loto-bubnja.

Ima toga i u opoziciji. Recimo iz pokreta Dosta je bilo kažu da ne treba u prvi plan isticati kandidata jer to nisu izbori za gradonačelnika nego za Skupštinu grada.

Rekla sam svoje mišljenje koje ću zastupati. Naravno, žena sam koja je sklona dogovoru i demokrata po suštini pa ću se povinovati stavu većine ako ona misli drugačije. Ali mislim da je dobro da ljudi znaju za koga glasaju, kakav će biti njegov program i tim.

Opozicija više priča o kolonama nego o svojim idejama za Beograd. Priznajem, i mi novinari smo krivi jer o tome više pitamo. Možete li da locirate tri glavne stvari koje biste promenili u Beogradu?

Beograd treba da dobije drugačiji transport, a to je moguće jedino preko metroa. Potom nikako ne treba prodavati PKB već od njega napraviti baštu i hranilište Beograda i ne samo Beograda. Kao što srpski seljaci kažu, njiva ispred kuće se ne prodaje, a PKB nije njiva ispred kuće nego njiva u samoj kući. Treće, bolja dostupnost zdravstvene zaštite i vrtića za Beograđane.

Počeo je i dijalog o Kosovu, sada kao zvanično. Vi ste se u okviru debate po medijima založili za održavanje zamrznutog konflikta pa je SNS to u jednom saopštenju nazvao idiotskom idejom, a Vas optužio da nosite skupe bunde. Ima li tu dijaloga?

SNS tako pozove na izjašnjavanje, a onda kada kažete nešto što njihovim ušima nije milo ne dobijete protivargumente nego mazanje blatom. To je njihov modus operandi, negativna kampanja blaćenja koja strašno liči na staljinizam. Nadam se da će ljudi prepoznati koliko je to besmisleno i nadasve opasno.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...