Izvor: Deutsche Welle, 25.Jan.2021, 11:43

Oksfam kritikuje „virus nejednakosti“

Kratko uoči početka Svetskog ekonomskog foruma, nevladina organizacija Oksfam objavila je svoju poznatu studiju o nejednakoj raspodeli globalnog bogatstva. Zaključak glasi: situacija se pogoršava.

Svake godine kada se svetski moćnici okupe u švajcarskom Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu (WEF), nevladina organizacija Oksfam pripremi studiju o rastućoj nejednakosti u svetu. Iako će ove zime sastanak pod imenom „Davos agenda" biti virtuelan, kritičari iz Oksfama se javljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << za reč kako bi tematizovali trend rastuće nejednakosti u svetu.

Ni u vreme pandemije korona-virusa, aktivisti Oksfama ne propuštaju priliku da ukažu na sve veći jaz između ekstremno bogatih i ekstremno siromašnih ljudi i govore o „virusu nejednakosti". Kao i prethodnih godina, autori studije izračunali su kako bi povećano bogatstvo nekolicine superbogatih moglo da ublaži nevolju velikog broja socijalno ugroženih ljudi.

U aktuelnom izveštaju stoji: „Dok je hiljadu najbogatijih ljudi za samo devet meseci nadoknadilo gubitke nastale zbog korona krize, najsiromašnijima će trebati više od decenije da se oporave od ekonomskih posledica pandemije."

Pogođene siromašne i bogate zemlje

Novo u ovoj godine je to da je povećanje ekonomske nejednakosti u gotovo svim zemljama nastupilo istovremeno, bez obzira da li je reč o industrijski razvijenim, srednje razvijenim ili zemljama u razvoju.

Autori studije pišu da su se najbogatiji već izborili sa korona krizom: „Kapital desetoro ljudi koji su u decembru 2020. bili najbogatiji na svetu, od februara 2019. se i pored pandemije povećao za pola biliona američkih dolara, na 1,12 biliona dolara. „Taj novac bi bio više nego dovoljan da se čitavo svetsko stanovništvo vakciniše protiv Kovida-19 i da se osigura da niko zbog pandemije ne osiromaši", navodi se u studiji Oksfama i upozorava da je reč o „najgoroj poslovnoj krizi u poslednjih devedeset godina, sa stotinama miliona ljudi koji su ostali bez prihoda ili posla."

Osnivač Amazona Džef Bezos (ovde sa devojkom Lorin Sančez ispred Tadž Mahala) je van svake kategorije. Kompaniji Amazon za vreme pandemije ide bolje nego ikad. Cena akcije skače od rekorda do rekorda. Bezos, najbogatiji čovek na svetu i pre pandemije, sada je postao još mnogo bogatiji i ima 160 milijardi evra.

Pravite automobile, ali vas vrednuju kao tehnološku kompaniju! Ilonu Masku je to uspelo sa Teslom. Njegova kompanija je profitirala od poleta koji je pandemija na berzi izazvala oko svega što ima veze sa tehnologijom. Preduzetnik rođen u Južnoj Africi nedavno je pretekao Bila Gejtsa i sa bogatstvom koje se trenutno procenjuje na 110 milijardi evra, kreće se prema vrhu na kojom je Bezos.

Rad kod kuće u vreme pandemije je veliki blagoslov za Erika Juana. Osnivač platforme za komunikaciju Zoom, došao je u SAD iz Kine kada je imao 27 godina. Posle nekoliko godina za WebEx, osnovao je sopstvenu video platformu i 2019. otišao na berzu. Cena akcije Zoom-a je eksplodirala. Neto vrednost ljubitelja košarke Juana procenjuje se na 16 milijardi evra.

Zatvorene teretane i ograničenje kontakta išli su Džonu Foliju na ruku. 2013. je bio početnik i pokušavao da dođe do kapitala za njegove umrežne sprave za vežbanje - danas ga investitori zaspiaju. Cena akcije firme Peloton se od početka pandemije utrostručila i neočekivano učinila skoro 50-godišnjaka milijarderom.

Shopify je softver koji omogućava trgovcima da sami kreiraju internet prodavnice i povežu se sa firmam koje se bave logistikom. Tobijas Litke stoji iza koncepta. Rodom iz Koblenca 2002. emigrirao je u Kanadu i počeo - u garaži. Shopify je sada najvrednija kanadska kompanija. Cena akcije se više nego udvostručila od marta, a bogatstvo 39-godišnjaka procenjuje se na 7,5 milijardi evra.

Vakcina protiv korone koju je razvio Bajontek iz Majnca, firma čiji je suosnivač i vlasnik Ugur Šahin, prva je u Evropi dobila odobrenje za masovnu upotrebu. To znači da je Šahin, koji se doselio iz Turske, ne samo odjednom postao svetski poznat, već se i izuzetno obogatio. Vrednost njegovih akcija se procenjuje se na preko dve milijarde evra.

HelloFresh je firma koja vam predlaže šta da kuvate i dostavlja paket sa svim sastojcima. Od početka pandemije - profit je više nego utrostručen, prodaja više nego udvostručena - prema tromesečnom bilansu početkom novembra. Suosnivač i deoničar Dominik Rihter profitira od zatvorenih restorana i trenda ka kuvanju kod kuće. Još nije miljarder, ali već ima prave sastojke - i za to.

Pandemija i Amazon nisu učinili bogatijim samo Džefa Bezosa - Mekenzi Skot, njegova bivša supruga, takođe je dobro zaradila zahvaljujući svom paketu akcija. Sada je na prvom mestu na listi najbogatijih žena na svetu - sa bogatstvom koje se procenjuje na skoro 60 milijardi evra.

Autor: Nikolas Martin

Na listi deset najbogatijih muškaraca na svetu, prema podacima Oksfama su osnivač Amazona Džef Bezos, direktor Tesle Elon Mask, veliki akcionar modnog koncerna LVMH Bernar Arno i njegova porodicau, kao i Bil Gejts iz Majkrosofta, Mark Zakerberg iz Fejsbuka, Leri Elison osnivač kompanije Orakl, legendarni američki ulagač Voren Bafet i suosnivač Gugla Leri Pejdž. Na listi su još i Džong Šanšan iz Kine, koji se obogatio sa flaširanom vodom Nongfu Spring i šef indijskog koncerna Rilajans, Mukeš Ambani.

U vrhu Oksfamove liste najbogatijih ljudi u Nemačkoj su, kao i proteklih godina, osnivač Lidla, Diter Švarc i veliki BMW akcionari, Suzane Klaten i Štefan Kvant.

WEF upozorava na gubitak poverenja

Oksfamovi aktivisti su razgovarali sa skoro tri stotine svetskih ekonomista i njihove analize se baziraju na izjavama vodećih naučnika koji se bave problemom nejednakosti, kao što su američki ekonomista Džefri Saks, indijska ekonomistkinja Džajati Goš i francuski ekonomista Gabrijel Zakman, koji predaje na kalifornijskom Univerzitetu Berkli. Velika većina anketiranih stručnjaka – 87 odsto – „očekuje kao posledicu pandemije u svojoj zemlji 'porast' ili 'nagli rast' nejednakosti u prihodima." I Svetska banka upozorava da bi 2030. godine zbog posledica pandemije više ljudi moglo da živi u siromaštvu, nego u vremenu pre korone, navodi se u studiji Oksfama.

Obrok u kuhinji za siromašne

U međuvremenu je strah od posledica sve većeg jaza između siromašnih i bogatih stigao i do organizatora Svetskog ekonomskog foruma. Oni su naročito zabrinuti zbog mladih ljudi i upozoravaju „da dvostruko uništena generacija odrasta u doba izgubljenih šansi." U aktuelnom izveštaju o globalnim rizicima, Svetski ekonomski forum upozorava i da gubitnici pandemije, u prvom redu mladi ljudi, „gube poverenje u današnje ekonomske i političke institucije."

I dok zvaničnici Svetskog ekonomskog foruma govore i postavljanju novih prioriteta, reformisanju sistema, više digitalizacije i većoj međunarodnoj saradnji sa ciljem prevazilaženja krize, zahtevi predstavnika Oksfama idu mnogo dalje. Oni žele promenu paradigme, koja bi vodila ka „demokratizaciji ekonomije" i „snažnijoj podršci siromašnih i usmeravanju ekonomije ka opštem dobru."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...