Izvor: Politika, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ohrabrenje iz Njujorka
Rusija i Kina insistirale na integritetu postojećih država, SAD i Velika Britanija na volji većinskog naroda
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 13. jula – Kosovo i Metohija je na statusnoj raskrsnici, a kojim će putem krenuti – pitanje je kome pažnju posvećuje ceo svet, kako se ispostavilo i na današnjoj sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku, u kojoj je učestvovao i predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica. Svi su se, koliko se moglo saznati o ovom sastanku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zatvorenom za javnost, založili za kompromis između Beograda i Prištine, kao i između širih opštih i posebnih interesa, ali pri tom još nema saglasnosti oko sadržaja kompromisa za kosmetski problem.
Ipak, kad je danas sumirao utiske sa ovog sastanka i niza susreta, kakve je juče imao u Vašingtonu, a prethodno u prestonicama evropskih članica Kontakt grupe, Koštunica je rekao da je stekao utisak da se u svetu povećava razumevanje za složenu kosmetsku situaciju, uz zahteve da se "rešenje za nju nađe kompromisom u skladu s međunarodnim pravom".
Pred svetom su dva scenarija, predočio je Koštunica. Beogradski, po kome se "pravedno i trajno rešenje isključivo može naći davanjem najšire, suštinske autonomije Kosmetu u okvirima međunarodno priznatih granica Srbije". I prištinski, po kome većinsko albansko stanovništvo "ultimativno zahteva da dobije nezavisnost, međunarodno priznanje i pun suverenitet nad delom teritorije koja pripada Srbiji", a ultimativan je jer se argumentacija za nezavisnost "svodi na nasilje i pretnju pukom silom".
Koštunica je takođe naglasio da i treća strana, koju predstavljaju specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari i Kontakt grupa, kao posrednici imaju veliku odgovornost, pogotovu što su veoma udaljeni početni stavovi dveju strana u sporu. Na sednici Saveta je pokazana jednodušnost u zahtevima da se pregovorima i kompromisom dođe do rešenja, ali i među članicama tog tela još ima nesaglasnosti.
Na sednici je prevladavao ozbiljan ton, ocenio je premijerov savetnik Slobodan Samardžić. Predstavnici Srbije su "ohrabreni tokom sastanka u kome su prevladavali stavovi da se rešenje ne nameće nego da se do njega dođe usaglašavanjem pregovarača". Samardžić je, takođe, specificirao da su Rusija i Kina i ovom prilikom istakli značaj poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta postojećih država, a da su SAD i Britanija uz ostalo isticali da o statusu Kosova treba da "odluči narod koji tamo živi".
Posle sednice Saveta održan je konsultativni sastanak njegovih članica s Martijem Ahtisarijem. Nešto od sadržaja tog susreta biće poznato docnije, kao i o najavljenom popodnevnom susretu kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua sa ambasadorima Saveta u okolnostima koje izmiču službenim kategorizacijama...
U svom izlaganju Koštunica je ponovo upozorio da bi eventualna nezavisnost Kosova bila neprihvatljiva za Srbiju. Takvim rešenjem, obrazložio je, bili bi "obezvređeni i dovedeni u pitanje svi uspesi demokratskih vlasti Srbije, parlament Srbije bi bez ikakve sumnje odbacio takvo rešenje i proglasio ga nelegitimnim i pravno ništavnim, a Srbija bi nastavila da teritoriju Kosova i Metohije smatra delom svog suvereniteta". Takav razvoj događaja sigurno ne bi doprineo opštem interesu mira, stabilnosti i unapređivanju uspešno pokrenutih demokratskih procesa na Balkanu, smatra premijer i ukazuje da se to može izbeći jedino pregovorima i kompromisom.
Čini se da je u Koštuničinom pristupu osnovno bilo povezivanje lokalnih i globalnih posledica do kojih može da dovede rešavanje kosovskog problema. Njegove ocene, ukratko prepričane, glase: nezavisnost Kosova bila bi protivna međunarodnom pravu, okrnjila teritoriju jedne demokratske zemlje, nanela nestabilnost regionu u kome se nalazi i poslužila kao inspiracija za niz secesionističkih pokreta širom sveta, pa onda – čemu ona. Da bi se bolje razumeo stav Srbije, Koštunica je učesnicima sednice predložio da sami sebe zapitaju da li bi pristali na komadanje sopstvenih zemalja.
Rešenje za kosovsko pitanje, ponovio je, treba da bude univerzalno, kako ne bi poslužilo kao presedan za teritorijalne pretenzije širom sveta. A suštinska autonomija koju predlaže Beograd, kaže, nudi Albancima da suštinski realizuju većinu zahteva, a bez proglašenja nezavisnosti Kosova.
Koštunica je kritički govorio o promenama u pristupu međunarodne zajednice Kosovu. Podsetio je da je prvo primenjivana politika "standardi pre statusa", zatim "standardi status" da bi se sada došlo do politike "status pre standarda" i to "verovatno zbog uverenja da albanska zajednica nije u stanju da poboljša standarde" koji "zapravo podrazumevaju osnovna ljudska prava (posebno manjina) koja ne bi smela ni biti predmet pregovora". Za dosadašnje pregovore rekao je da "nisu dali stvarne rezultate" uopšte pa ni u pokušajima decentralizacije čije bi bolje ostvarivanje "omogućilo srpskoj zajednici da ozbiljno razmotri mogućnost aktivnijeg učešća u radu kosovskih institucija".
Takva promena značila bi i "korak bliže postizanju za sve prihvatljivog i sporazumnog rešenja budućeg statusa pokrajine", poručio je premijer Koštunica u obraćanju Savetu bezbednosti UN. Po završetku sednice, Koštunica je izjavio da su razgovori tom prilikom bili "zanimljivi" i da "imamo razloga da budemo zadovoljni onim što se čulo na sastanku". Reagovanja većine ostalih učesnika sednice zasad nisu poznata, ali je izvesno da će ih ubrzo biti jer rešavanje kosovskog pitanja ulazi, opšta je ocena, u novu bitnu fazu.
-----------------------------------------------------------
Čurkin: Niko nema pravo da Srbiji nametne rešenje
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 13. jula – Međunarodna zajednica nema ni zakonsko, ni političko, ni moralno pravo da Srbiji nametne rešenje za Kosovo, izjavio je ruski ambasador Vitalij Čurkin, posle sednice Saveta bezbednosti UN. Razgovarajući s novinarima, on je naglasio i da se Moskva protivi svakoj vrsti veštački nategnutih rokova za određivanje budućeg statusa Kosova. "Nećemo dozvoliti da se kaže kako zbog nedostatka vremena ne možemo da uzmemo u obzir stav Srbije", naglasio je, suprotstavljajući se tako zahtevima, pre svega Amerike, da se budući status Kosova odredi do kraja ove godine.
Kosovo nikad nije bilo nezavisno u novijoj istoriji, dodao je i ponovio stav Rusije da bi davanje nezavisnosti Kosovu moglo podstakne slične zahteve na mnogim prostorima zahvaćenim etničkim sukobima i razmiricama. Principi ne mogu da se menjaju od dana do dana, od slučaja do slučaja, zaključio je Čurkin, uz napomenu da je i danas na to skrenuo pažnju kolegama u Savetu bezbednosti UN.
-------------------------------------------------
Ahtisari: Prerano za status
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 13. jula – Preuranjeno je sada govoriti o konačnom rešenju za status Kosova, izjavio je danas Marti Ahtisari, specijalni izaslanik UN za taj proces, posle današnjih konsultacija s članicama Saveta bezbednosti. Novinarima je rekao da je na tom sastanku obavestio učesnike da razgovori u Beču napreduju.
Najavio je da da će do kraja jula organizovati sastanak političkih lidera Beograda i Prištine. Biće to prvi sastanak rukovodstava dveju strana, dodao je, i prilika da svako od njih iznese svoje viđenje budućnosti Kosova.
Upitan da li se očekuje da novi status Kosova bude određen do kraja ove godine, on je rekao da "zasad nema drugih predloga".
Premijer Srbije se danas u zgradi UN sastao i sa Ahtisarijem. Razgovarali smo kako da se najavljeni susreti dobro pripreme, preneo je Koštunica.
M. Pantelić
[objavljeno: 14.07.2006.]
