Izvor: Blic, 25.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak prvog ruskog demokrate
Prvi predsednik Rusije Boris Nikolajevič Jeljcin biće sahranjen danas na Novodevičjem groblju u Moskvi, gde su sahranjeni brojni ruski velikani. Kovčeg sa njegovim telom juče bio je izložen u crkvi Hrista Spasitelja, koja je upravo tokom njegove vladavine renovirana i postala simbol postkomunističke Rusije.
Jeljcin će biti sahranjen pored bivšeg sekretara Saveta za bezbednost Rusije Aleksandra Lebedeva, u delu groblja gde se sahranjuju najviši državni rukovodioci. Za organizaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sahrane oformljena je specijalna državna komisija.
Jeljcinov naslednik u Kremlju Vladimir Putin proglasio je sredu za dan žalosti u Rusiji odajući tako počast jednoj od najkontroverznijih ličnosti u novijoj istoriji zemlje. Putin je naveo da je Jeljcin pomogao u rađanju „nove demokratske Rusije".
„Jeljcin je prvi ruski predsednik. S tom titulom on je zauvek ušao u istoriju ove zemlje i celog sveta. Zahvaljujući njemu, rođena je cela nova epoha. Učinićemo sve da sećanje na Jeljcina, njegove misli i reči 'čuvajte Rusiju’ uvek služe kao moralne i političke smernice", rekao je Putin koji je za dan odložio danas planirano obraćanje poslanicima u oba doma parlamenta.
Počast bivšem predsedniku odao je i ruski patrijarh Aleksije Drugi navodeći da je u novoj Rusiji, koju je gradio Jeljcin, Ruska pravoslavna crkva dobila dugo očekivanu mogućnost da nesmetano služi, a da su vernicima vraćene mnoge crkve i manastiri.
„Svuda su počele da se obnavljaju u svojoj lepoti nekada porušene svetinje, otvorene su mnoge duhovne obrazovne ustanove, ponovo je zaživela prosvetiteljska, dobrotvorna, društvena aktivnost Pravoslavne crkve", naveo je u poruci Aleksije Drugi Jeljcinovoj udovici Naini.
Kako je preneo ruski sajt „gazeta.ru", Jeljcin je preminuo od problema sa srcem, nakon virusne infekcije koju je zadobio početkom aprila prilikom posete Jordanu, a pre 12 dana je primljen u Centralnu bolnicu u Moskvi.
Prvi demokratski predsednik Rusije je ostao kontroverzna figura. Njegova najveća zasluga je otvaranje Rusije prema svetu posle više decenija komunizma. On je bio najzaslužniji za uvođenje demokratije, pod njegovom vlašću ustanovljena je sloboda govora, zaštićena je privatna svojina i održani su prvi višestranački izbori. Takođe je otvorio granice Rusije za trgovinu i putovanje. Iako je najavljivao oštru borbu protiv korupcije, Rusija je pod njegovom vlašću prošla jednu od najtežih ekonomskih kriza upravo zbog raspada centralističkog komunističkog sistema. Brojni tajkuni su se preko noći obogatili usled vaučerske privatizacije, dok su obični građani gladovali. Moskva je u prvoj polovini 90-ih podsećala na Čikago iz ere Al Kaponea. Druga najveća Jeljcinova greška bilo je pokretanje rata u Čečeniji, gde je poginulo na desetine hiljada ljudi, a region Kavkaza ni dan-danas se nije oporavio. Jeljcin će ostati upamćen i po vatrenom govoru koji je održao 1991. na tenku tokom „dešavanja naroda" braneći ostanak na vlasti Mihaila Gorbačova. Dve godine kasnije naredio je tenkovima da otvore vatru na zgradu parlamenta koju su pod kontrolom držali pučisti.
Jedan od Jeljcinovih najvećih prijatelja bio je američki predsednik Bil Klinton, sa kojim je tokom boravka na vlasti razvio prisan odnos tokom više od 15 susreta:
„Tužan sam jer sam izgubio prijatelja za koga me vežu nezaboravne uspomene. Uvek je bio posvećen zemlji i narodu, a imao je rešenost da sagleda činjenice i donese teške odluke za koje je mislio da su u dugoročnom interesu Rusije", rekao je Klinton.
Strob Tablot, bivši zamenik Državnog sekretara SAD, u svojoj knjizi napisao je da mu je Klinton jednom prilikom rekao da je Jeljcin kad pije bolji nego većina trezvenjaka.
„Sudbina mu je dala teško vreme da vlada, ali istorija će biti dobra prema njemu jer je bio hrabar u vezi sa najvažnijim pitanjima - miru, slobodi i progresu", dodao je Klinton.
Poruke sa izrazima žalosti uputili su, između ostalog, predsednica i premijer Finske Tarja Halonen i Mati Vanhanen. Bivši premijeri Velike Britanije Margaret Tačer i Džon Mejdžor istakli su da je Jeljcin bio „oslobodilac" bez koga bi Rusija „ostala u mengelama komunizma", kao i da je bio „pobornik demokratije". Na sahrani Borisa Jeljcina, Vladu Srbije će predstavljati ministri Dragan Jočić i Aleksandar Popović.
Sve šale Borisa Jeljcina
Boris Jeljcin je bio poznat po neformalnom ponašanju zbog čega su ljudi iz njegovog protokola često imali velike glavobolje. Jedan od njegovih gafova dogodio se pre nego što je postao predsednik 1989. godine, kada je Vrhovnom sovjetu morao da odgovara kako je dospeo u policijsku stanicu u predgrađu Moskve sav mokar i u donjem vešu. Rekao je da su ga nepoznate osobe napale, navukle džak na glavu i bacile u reku. Međutim, čelnici Vrhovnog sovjeta tvrdili su da se napio na putu do ljubavnice. Tri godine kasnije iznenadio je svetski auditorijum kada je odjednom na sastanku lidera 15 nekadašnjih republika Sovjetskog Saveza na glavi Askara Akajeva, bivšeg predsednika Kirgistana, zasvirao sa kašikama. Jeljcin je 1994. godine šokirao sve prisutne kada je na jednom pikniku na brodu koji je plovio Volgom odjednom naredio telohraniteljima da svog portparola Vjačeslava Kostikova bace u reku.
Zaostavština Borisa Jeljcina
1931. Rođen 1. februara na Uralu
1955. Stekao diplomu inženjera Uralskog politehničkog instituta u Sverdlovsku, današnjem Jekaterinburgu
1956. Ženi se Ninom Girinom. Dobijaju dve ćerke - Jelenu i Tatjanu
1961. Postaje član Komunističke partije
1976. Postaje prvi sekretar partije u Sverdlovskoj oblasti
1985. U Moskvu ga dovodi sovjetski lider Mihail Gorbačov; ubrzo je postavljen za šefa partijske organizacije prestonice
1987. Smenjen sa te funkcije nakon što se požalio na spor tempo Gorbačovljevih reformi
1988. Izbačen iz Politbiroa. Gorbačov izjavio da Jeljcinu nikada neće biti dozvoljeno da se vrati u politiku
1989. Spektakularni povratak: na izborima za sovjetski parlament dobija u Moskvi 89,6 odsto glasova
1990. Postao predsednik Vrhovnog sovjeta Ruske Federacije
JUN 1991. Postaje prvi demokratski izabrani predsednik Rusije. Izlazi iz Komunističke partije
AVGUST Stao na čelo onih koji su se oduprli puču protiv Gorbačova - popeo se na tenk pozivajući na odbranu demokratije. Postaje najmoćniji i najpopularniji političar u zemlji
DECEMBAR Zajednica nezavisnih država zamenjuje Sovjetski Savez koji se raspao
1992. Počinje da ruši 75 godina staru komunističku privredu ukidanjem kontrole cena; cene robe vrtoglavo rastu
OKTOBAR 1993. Suspenduje parlament. Na desetine ljudi ubijeno dok su tenkovi gušili oružani ustanak na čijem se čelu nalazio potpredsednik
DECEMBAR Dobija podršku za nov ustav koji garantuje privatnu svojinu, slobodu štampe i ljudska prava
1994. Šalje vojsku u Čečeniju da uguši pobunu separatista
1996. Posle oštre borbe za vlast dobija drugi mandat. Urađen mu je petostruki bajpas
1997-1999. Autoritet mu je potkopan zbog lošeg zdravlja i nepredvidljivog ponašanja, uključujući smenjivanje celokupne vlade u tri navrata
MAJ 1999. U donjem domu parlamenta „preživeo" glasanje o poverenju
DECEMBAR Neočekivano podnosi ostavku i postavlja premijera Vladimira Putina za svog naslednika
2002. Kaže da se ne kaje zbog svoje uloge u raspadu Sovjetskog Saveza, ističući da je to bilo neophodno da bi se „sačuvala celovitost Rusije"
