Izvor: Blic, 20.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak prve dame revolucije
Vilma Espin, supruga Raula Kastra, privremenog predsednika Kube i prva dama kubanske revolucije, preminula je u 77. godini. Na hiljade Kubanaca odalo je juče poštu preminuloj, a vlasti su proglasile dan žalosti, dok su zastave na institucijama spuštene na pola koplja.
Zvali su je heroina ilegale i smatrali je jednom od najpožrtvovanijih boraca kubanske revolucije.
„Vilma Espin je preminula u ponedeljak po podne posle duge i teške bolesti", kratko je saopštila državna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << televizija.
Vilma je bila ključna figura tokom revolucije na Kubi i decenijama je bila na čelu Kubanske federacije žena koja se zalagala za zaštitu prava nežnijeg pola. Rođena je u Santjagu 7. aprila 1930. godine.
Iako potiče iz kapitalističke, dobrostojeće porodice, Espinova se 1956. priključila oružanoj borbi protiv desničarskog diktatora Fulgensija Batiste. Pre nego što je pristupila gerilcima, Vilma je bila jedna od prvih Kubanki koja je stekla diplomu inženjera hemije na čuvenom Institutu za tehnologiju u Masačusetsu. Borila se rame uz rame sa Fidelom Kastrom i njegovim pet godina mlađim bratom Raulom u planinama Sijera Maestre.
„Ona je bila najznačajniji borac za emancipaciju žena u našoj zemlji i u svetu", saopštila je vlada u Havani.
Fidel Kastro (80), koji se već 11 meseci oporavlja od operacije na stomaku, preneo je privremeno vlast na svog brata Raula, ministra odbrane.
Vilma i Raul su se venčali 1959. pošto je Batista pobegao sa ostrva, a Kastrovi revolucionari trijumfalno umarširali u Havanu. Venčanje je održano u aprilu, a na slikama koje je objavio magazin „Lajf", Vilma je bila u beloj venčanici pored Raula, koji je bio u maslinastoj uniformi sa pištoljem na boku. Debora, kako je bilo njeno gerilsko ime, zavela je mladog Raula pesmom tokom dugih večeri odmetništva u planinama Sijera Maestre.
„Imala sam 28 godina i nikada do tada nisam imala ljubavnika. Rekao mi je da je očaran mojim pevanjem", rekla je o svom suprugu.
Od tada ona je nosila nezvaničnu titulu prve dame Kube.
Vilma je od 1960. na čelu Kubanske federacije žena i važila je za jednu od najpoštovanijih ličnosti u zemlji. Više od 85 odsto pripadnica nežnijeg pola bilo je učlanjeno u ovu organizaciju. Poslednjih godina Havanom su kružile glasine da su se Vilma i Raul razišli.
„Vilma i ja se ponekad svađamo. Ali to je brak koji traje 42 godine i nadamo se da ćemo još toliko biti zajedno", rekao je Raul Kastro 2001.
Komemoracija povodom smrti Vilme Espin održana je sinoć u teatru „Karl Maks" u Havani. Državna sahrana nije planirana, a prema poslednjoj želji velike revolucionarke, njen pepeo će biti pohranjen u mauzolej na planini Sijera Maestre.
Tragične heroine socijalizma
Roza Luksemburg
Osnivač Spartanske lige
Rođena je sedamdesetih godina XIX veka, teoretičar marksizma, filozof i revolucionar. Bila je uključena u rad Socijaldemokratske partije u Nemačkoj. Kada je SDP podržala učešće Nemačke u Prvom svetskom ratu, Roza osniva Spartansku ligu iz koje kasnije nastaje Komunistička partija. Predvodila je dva neuspela pokušaja revolucije u Nemačkoj. Poginula je 15. januara 1919. u Berlinu. Njeno telo je bačeno u obližnju reku.
Tanja gerilka
Rame uz rame sa Čeom
Tamara Bunke Bider, ili Tanja gerilka, rođena je 19. novembra 1937. godine. Jedina je žena koja se borila sa komunistima u Boliviji zajedno sa Če Gevarom. Radila je za Štazi. Upoznaje Če Gevaru u Istočnoj Nemačkoj 1960. i godinu dana kasnije se priključuje gerilcima. Poginula je 31. avgusta 1967. kada je sa grupom gerilaca upala u zasedu bolivijske vojske prilikom prelaska reke Rio Grande.
Selija Sančez Mandulej
Verna Fidelova ljubavnica
Rođena je 9. maja 1920. godine. Bliska prijateljica i ljubavnica Fidela Kastra. Bila je jedna od prvih žena komandira borbene čete tokom revolucije. U prvim danima revolucije Selija je bila je zadužena za regrutovanje novih boraca. Preminula je 1980. godine kao sekretar Državnog saveta i Saveta ministara.
Dolores Ibaruri Gomez
No pasaran, Franko!
Rođena je 9. decembra 1895. i poznata je još kao La Pasionarija. Bila je predsednik Komunističke partije Španije. Kada je izbio građanski rat u Španiji, podigla je glas u odbranu republike sa čuvenim sloganom „No pasaran". Posle pada Madrida 1939, beži u egzil u SSSR. Posle smrti Franka vratila se u Španiju 1975. Preminula je u 93. godini.
Aleksandra Kolontaj
Preživela Staljina
Rođena je 19. marta 1872. i bila je jedan od prvih članova Boljševičke partije. Ona je jedan od retkih boljševika koji su izbegli smrt tokom velikih čistki 30-ih godina. Postavljena je za ambasadora u Norveškoj 1923. i bila je prva žena ambasador u svetu. Bila je i biseksualna zaštitnica slobodne ljubavi. Preminula je 1952. godine.
