Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Indijanaca do Kidmanove
Potomci starosedelaca niza zemalja „zaposeli” UN, podsećajući da su i oni „ugrožena vrsta”
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, aprila – Svuda oko nas su bili – Indijanci. Takav opis priličio bi filmovanim ili književnim opisima pustolovina s Divljeg zapada, ali odslikava aktuelnu situaciju u – njujorškom sedištu Ujedinjenih nacija.
Samo nam još fale poglavice Bik Koji Sedi i Ludi Konj, pa da se i mi, kao kauboji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vinemo u sedla, umesto što dreždimo na stolicama – ispovedio se jedan od kolega. Drugi je, kao u romanu Karla Maja, zamislio da je Old Šeterhend i sprijateljio se s jednim od nekolicine pridošlica koji mu je najviše ličio na legendarnog Vinetua.
Čekaj, stani malo – prekinuo je sagovornik ovaj raport prijatelja, izveštača s događanja u UN, za koje se misli da su isključivo posvećeni izgradnji globalne „svetlije budućnosti” ili bar otklanjanju „relikta prošlosti”. Mene zanima, nastavio je, da mi kažeš šta je bio najupadljiviji događaj u svetskoj organizaciji ovih dana, kad si se tamo našao. „Nalet Indijanaca”– odgovorio mu je reporter. Sve je bilo kao na filmu, dodao je, samo – bez pucnjave i sličnih metoda za građenje kolektivnih i pojedinačnih istorija.
Perjanice među diplomatama
Dosta mi je opsena, hoću suve činjenice – insistirao je zainteresovani laik. Samo sam ti i predočio činjenice – kazao mu je izveštač, s notom besa što ga dotični tretira kao fantastu a ne kao pripadnika soja koji živi, ili bi bar tako trebalo da bude, od objektivnog prikazivanja događaja.
Zgrada UN je, zaista, ovih dana više nego ikad – ispunjena Indijancima. Oni i potomci starosedelaca iz niza drugih zemalja, gde ih je novo doba pretvorilo u „žive muzejske eksponate”, došli su u Njujork i takoreći zaposeli holove, restorane i prigodne sale u palati na Ist riveru. Rešeni – da ukažu da su i oni „ugrožena vrsta živih bića”, bar kao tigrovi, nosorozi, vukovi, ribe, kornjače, drveće"
Delovali su, naravno, impozantnije od mnogih koji u palati obavljaju nacionalne poslove i globalna zaduženja. Razbijali su diplomatsko elegantno sivilo, svojim perjanicama i koloritnim nošnjama, stila nasleđenog iz davnih vremena kad se verovalo da će život biti mnogo šarolikiji nego što se ispostavilo.
Međusobno, i s drugima, ophodili su se na, takođe prilično zabataljeni, način – bez okolišenja, bučno, nonšalatno. Ispoljivši samo jednu sličnost s liderima koji odlučuju o savremenim sudbinama – spremnost da se rado i često „isprse” pred kamermanima i fotoreporterima.
U gotovo svemu ostalom, pojavama i govorima, predstavili su se kao „disidenti” od vladajućih kurseva posvećenih „procvatu” nacionalnih „stabala” uz poprilično zanemarivanje njihovih „korena”. Sticao se utisak, pri tom, da svedoče o nastavku istrebljenja pojedinih kategorija stanovništva, koje je nekada bilo nasilno dok se sada ostvaruje takozvanim mirnim sredstvima oličenim u nametanju političkih, ekonomskih i kulturnih merila „novosedelaca”.
Okupilo ih se, njih oko 3.300, u UN, prošlog ponedeljka na svom sedmom Stalnom forumu, za koji je predviđeno da potraje i sledeće nedelje, kako bi podsetili, u suštini, da moderna civilizacija, posle svega, teži vrednostima koje je, nekada davno, uništila njihovim precima kao „kočnicama napretku”. Svi se danas, rekli su, bar na rečima, zalažu za očuvanje prirode i čist vazduh, za stanje kako je bilo pre nego što su ga razorili „nesputanim progresom”.
U međuvremenu su raznim zastranjivanjima dodatno oštećeni potomci srušenog nekadašnjeg poretka stvari, kome se doda iznova teži. Nekontrolisani industrijski razvoj doveo je do klimatskih lomova, uveravaju eksperti, a predsednica tekućeg Foruma u UN, Viktorija Tauli-Korpus kaže da su glavne žrtve tog košmara opet – starosedeoci. Klimatski udari bi mogli – nadovezao se izvršni direktor Fiu Elisara – da sliste 15 ostrvskih državica, članica svetske organizacije, a nekima bi, ponaosob, za takvu katastrofu bio dovoljan samo jedan ciklon. Ali, dodaje, za to ne haju dovoljno ni lokalne „novosedelačke” vlasti – i na Pacifiku gde im 90 odsto stanovništva čini domorodački živalj – ni međunarodna zajednica.
Drugo stanje u prvom planu
Iako su nam preci pretrpeli genocid, mi ne govorimo toliko u prilog nama koliko u odbranu „prirodnog sveta” – poručio je šef organizacije potomaka šest plemena indijanskih starosedelaca Irokeza, Orin Lajons. „Ne može se više kao dosad” – dodao je taj stanovnik savezne države Njujork, sa reputacijom umetničkog stvaraoca i borca za ljudska prava. „Komercijalizam i potrošačko društvo treba da se zamene čuvanjem ljudske sredine i saradnjom” –naglasio je, posebno prozivajući svoju domovinu SAD, da smanji zagađivanje atmosfere u kome sada prednjači.
Holanđanka Gun-Brit Reter osvežila je memoriju zaboravnih i detaljem da se zgrada UN nalazi na tlu koje je, pre dolaska kolonista, pripadalo Lajonsovim precima – Irokezima"
Ali, vremena se menjaju. Tumbajuće predstave pogotovu pojačavaju moćni mediji.
Svetski skup ugroženih starosedelaca, kojima se masovno gase i maternji jezici, dobio je znatno manji publicitet od nastupa u UN, prošlog utorka, filmske zvezde Nikol Kidman. S titulom ambasadorke dobre volje, založila se za akciju „Protiv nasilja nad ženama”.
Više pažnje izveštača privukao je, međutim, njen izmenjeni stas nego njen aktivistički glas. Snimci poodmaklog joj drugog stanja izbili su u prvi plan i dobili veći prostor od njenih pa i od vaskrslih upozorenja predstavnika 370 miliona – mahom vrlo ugroženih – potomaka starosedelaca planete.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 26/04/2008]
