Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obaveštajci SAD osporili Buša
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4. decembra – Najnoviji raport svih 16 američkih obaveštajnih službi da je Teheran još pre četiri godine "zamrzao" program za pravljenje atomske bombe, izazvao je potres u vrhovima Vašingtona. Jer, prinudio je i ovdašnje stratege da "zamrzavaju" aktuelne planove za "kaznene mere" prema Iranu "neophodne da se zaustaviti njegovo atomsko naoružavanje koje bi moglo da ugrozi međunarodnu bezbednost". Uzrujanost zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "opasne nuklearizacije" Islamske Republike do juče je dostizala nivo na kome "nije isključivana ni mogućnost preventivnih raketnih udara" na tu zemlju, što je u svetu povećalo strahove od izbijanja novog, velikog rata ali... Ovoga puta je "kao retko kad, a možda i kao nikad dosad, jedan obaveštajni izveštaj kompletno, najednom i iznenada preinačio ovdašnju spoljnopolitičku debatu", ocenjuje "Njujork tajms".
Predstoje, smatraju poznavaoci, pomna preispitivanja i prestrojavanja. Umesto agresivne retorike, forsiranja strožih sankcija i ratnih predznaka, prioritet bi, kažu, trebalo da dobije "kooperativnija diplomatija", koja bi dovela do dijaloga između Vašingtona i Teherana, čiji su odnosi prekinuti još od 1979. godine.
Obaveštajci su juče objavljenim nalazom, konstatuje se, u priličnoj meri opovrgli i sebe i predsednika Džordža Buša. Protivreče i svom izveštaju od pre nekoliko godina kao i skorašnjim izjavama šefa Bele kuće da je Iran "na putu da se ubrzo nuklearno naoruža". Doduše, raport ukazuje i na okolnost da Teheran "nastavlja da obogaćuje uranijum čime bi "mogao da dobije dovoljno materijala za pravljenje atomske bombe", ali da se "ne zna da li tome sada teži".
Neizvesnosti opstaju, dakle, ali jenjavaju ovdašnja alarmantnost i urgentnost za oštriji nastup prema Iranu. Po iskazima eksperata, koje su preneli glavni mediji, nastupio je niz bitno novih okolnosti: 1. vrlo je otežano, praktično onemogućeno, pridobijanje članica Saveta bezbednosti UN za treći obruč sankcija, za šta se pre samo tri dana državni podsekretar Nikolas Berns (poznat i po insistiranjima, neprihvatljivim za Beograd, oko statusa Kosova) vrlo ambiciozno založio na skupu u Parizu; 2. pokazalo se da su Iran tačnije od Bele kuće procenjivali šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el Baradej i ruski predsednik Vladimir Putin koji su govorili da "nema dokaza" da sada Iran pravi nuklearno oružje; 3. produžiće se rokovi za spoljno procenjivanje američkih tvrdnji o globalnim i regionalnim rizicima, pošto se ispostavlja da, u produženim ispitivanjima, daju protivrečne rezultate; 4. osporen je kurs američke spoljne politike po kome je agresivniji nastup prema Iranu trebalo da bude "glavna tema" poslednje godine Bušovog mandata i predizborne kampanje za njegovog naslednika; 5. demokratski predsednički pretendenti su dobili nove argumente za osporavanje, u čemu prednjače Džon Edvards i Barak Obama, favorizovane rivalke Hilari Klinton koja je nedavno glasala za uvedene strože američke sankcije; 6. podriveni su argumenti "jastrebova", u koje se naročito ubraja potpredsednik Ričard Čejni, da se nastavi beskompromisan kurs protiv Teherana; 7. Bela kuća se sada usredsređuje da vest o zamrzavanju iranskog programa atomskog naoružavanja objasni kao rezultat ovdašnjih pritisaka (pa i napada na Irak)...
Ovu poslednju tačku je već razradio predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli. Po njemu je obaveštajni izveštaj "dobra vest" jer "potvrđuje da smo s pravom bili zabrinuti kad smo govorili da Iran želi da stvori nuklearno oružje, da smo postigli izvestan napredak u naporu da se to ne dogodi i da rizik od iranskog dosezanja nuklearnog oružja ostaje veoma ozbiljan problem".
Ali, čak i jedan od "jastrebova" protiv Irana, Majkl Rubin iz Američkog instituta "Enterprajz" primećuje da će Vašingtonu biti teško da nastavi svoj spoljni kurs. "Berlin, Peking i Moskva dobili su novi razlog da se ne slože s trećim talasom sankcija Iranu", izjavio je "Vašington postu", koji procenjuje da "verovatno jenjava žar u SAD da se uđe u novi konflikt" pogotovu što "dva prva Bušova rata (Irak i Avganistan) ostaju, u najmanju ruku, nerešeni".
Vođa demokratske većine u Senatu Hari Rid pozvao je, povodom izveštaja zvanog Nacionalne obaveštajne procene, da se "pojačaju diplomatski napori prema Iranu". Jer novi raport "predstavlja direktan izazov alarmantnoj retorici administracije", koju neki prikazivači karakterišu kao "apokaliptični rečnik".
Posmatrači su zapazili i detalje koji još čekaju na razjašnjenje. Hedli je, na primer, rekao da je Buš "u avgustu ili septembru bio obavešten o nagoveštaju obaveštajaca da je Iran zaustavio nuklearni program, a da će za definitivnu procenu biti potrebno vreme". Ali to šefa Bele kuće nije sprečilo da potom, u oktobru, upozori kako bi "mogao da izbije treći svetski rat" ako se Teheranu dozvoli da raspolaže atomskim arsenalom...
Umesto trećeg svetskog rata pomanja se druga mogućnost. Da se ne ponovi greška počinjena prilikom napada na Irak, kad je Vašington neopravdano sumnjičio Bagdad da poseduje oružje za masovno uništavanje, čime su poremećeni ukupni svetski odnosi.
[objavljeno: ]
