Izvor: Politika, 16.Jan.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamina direktna demokratija
Šta sve od 2011. građani u elektronskim peticijama traže od vlade i kako Bela kuća na te zahteve odgovara
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Teksas se neće otcepiti od SAD, iako je to svojim potpisima tražilo više 95.000 ljudi. Niti će to biti omogućeno zagovornicima secesije u još šest članica unije koji su isti zahtev podneli u poslednjih 15 meseci.
„Osnivači naše nacije su u Ustav uneli sveti princip o pravu da se nacionalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlada menja uz pomoć glasačkih listića, ali nisu predvideli pravo da se istupi iz unije”, glasio je zvanični odgovor peticionašima iz Teksasa, Južne Karoline, Alabame, Severne Karoline, Tenesija, Džordžije i Luizijane.
U svim ovim slučajevima prebačena je granica od 25.000 potpisa koji vladu obavezuju da reaguje.
Peticije se podnose digitalno, internet vezom, na sajtu Bele kuće koji je nazvan po prve dve (u originalu tri) reči američkog ustava: „Mi, narod” („We, thePeople”).
Otvoren je u septembru 2011, kao eksperiment „direktne demokratije”. Narod iznosi svoje zahteve, a vlast na njih reaguje pod uslovom da se pomenuti minimalni broj potpisa dostigne za mesec dana, što je povod za kritike onih koji ovaj koncept podržavaju.
Ako je smisao ideje da se na ovaj način „neorganizovani organizuju”, onda je on obesmišljen ovako kratkim rokom, koji zahteva da iza neke ideje ipak postoji jaka organizacija sposobna da za podršku motiviše 25.000 ljudi.
Ono sa čim pokretači sajta „Mi narod” – predsednik Barak Obama i njegovi saradnici – po svemu sudeći nisu računali, to je da će „narod” ovu mogućnost iskoristiti i da se dobro zabavi.
Otuda, pored korisnih predloga koji imaju izgleda da budu ostvareni, poput zahteva da se digitalizuje javna arhiva federalne vlade, stiglo je i mnoštvo politički nerealnih, ali i podosta peticija koje se mogu svrstati u kategoriju smešnih, mada njihovi začetnici nesumnjivo računaju na ozbiljan publicitet.
Tako su gotovo svi mediji, ovdašnji i inostrani, preko vikenda objavili odgovor vlade na peticiju da Pentagon, u cilju jačanja nacionalne odbrane, do 2016. izgradi „Zvezdu smrti” – „orbitalnu borbenu stanicu DS-1 – koja se pojavljuje u filmskom serijalu „Rat zvezda” kao moćno oružje sposobno da uništava druge planete.
Peticija za „Zvezdu smrti” (koja je velika kao Mesec) obrazložena je neophodnošću suprotstavljanja mogućim pretnjama iz svemira, a poduprta uverenjem da bi njena izgradnja bila podsticajna „za otvaranje mnogo novih radnih mesta”. Pokrenuta je prošlog novembra, a potpisalo ju je 35.000 ljudi.„Vlada deli vašu želju da se stvaraju nova radna mesta i jača nacionalna odbrana, ali ’Zvezda smrti’ nije na horizontu”, odgovorio je Pol Šoukros, šef Odeljenja za nauku i svemirska istraživanja pri Budžetskoj kancelariji Bele kuće.
A kao dodatni, ili možda glavni, argument izneto je da bi „Zvezda smrti” koštala 850 „kvadriliona” (850.000 biliona) dolara, što je otprilike više od 50.000 današnjeg bruto nacionalnog proizvoda SAD.
Na stranu to što je prvobitnu „Zvezdu smrti” Luk Skajvoker uništio jednim hicem iz svog borbenog svemirskog aviona. Na kraju krajeva, „vlada ne podržava dizanje u vazduh planeta”, zaključio je u svom odgovoru pomenuti funkcioner, intoniranom podjednako (polu)ozbiljno kao i peticija.
Razni peticionaši su između ostalih tražili da se protera voditelj Si-En-Ena, britanski državljanin Pirs Morgan, zato što je svojim komentarima „omalovažavao Drugi amandman”, za šta je prikupljeno čak 100.000 potpisa.
„Drugi amandman garantuje slobodu nošenja oružja, ali Prvi amandman je garant slobode govora”, glasio je odgovor vlade na ovaj zahtev.
Jedna peticija je tražila da se Katolička crkva proglasi organizacijom koja širi „govor mržnje”, zbog njenog suprotstavljanja pravima homoseksualaca. Podneta je na Božić, posle govora pape Benedikta koji je u novogodišnjoj poruci istopolne brakove okarakterisao kao pretnju čovečanstvu. Peticija je međutim do pre neki dan dobila samo 2.500 potpisa.
Da li se, posle iskustva dužeg od godinu dana, ovaj eksperiment ukrštanja demokratije i interneta može okarakterisati kao uspeo, ili se, sudeći po navedenim primerima, koristi u nenameravane svrhe?„Demokratija je bučna i kontroverzna”, ocenio je Džon Karlson, direktor kancelarije Bele kuće za komunikacije sa javnošću, podsećajući na činjenicu da je podnošenje peticija bio značajan kanal za opštenje javnosti sa Kongresom u vreme stasavanja novoproglašenih Sjedinjenih Američkih Država.
Nasuprot njemu istraživač javne politike i tehnologije sa Harvarda Džej Snajder smatra da „građanska korisnost” sajta „Mi narod” tek treba da bude dokazana.
Možda je, s obzirom na sve ovo, najadekvatnije reagovao novinar iz Njujorka Džef Džervis, podnevši krajem godine peticiju u kojoj se od Bele kuće traži da „ignoriše sve bezvezne peticije čiji je cilj samo da privuku pažnju medija”.
Kao što je to, uostalom, i njegova.
Milan Mišić
objavljeno: 16.01.2013.
.jpg)
