Izvor: Danas, 22.Sep.2015, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama i Si protiv Tukididove zamke
Predsednik Narodne Republike Kine i generalni sekretar njene Komunističke partije (KPK) Si Đinping dolazi sutra u prvu državnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama da bi sa domaćinom predsednikom Barakom Obamom unapredio najvažnije bilateralne međudržavne odnose u svetu.
Samit dolazi u vreme kada se čini da su odnosi dve najmoćnije države sveta složeniji i promenljiviji nego ikada od ranih 1970-ih kada su predsednik SAD Ričard Nikson i veliki krmanoš kineske revolucije >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Mao Cetung obnovili bilateralne diplomatske veze. Zato bi predstojeći samit Si-Obama mogao da bude važna prilika za dvojicu državnika da jedan drugog uvere u obostranu privrženost stabilnim, konstruktivnim uzajamnim odnosima i razmotre mogućnosti kako da prevaziđu neslaganja.
Dve zemlje u ovom momentu ne slažu se po mnogim bezbednosnim i ekonomskim pitanjima. Među tek nekoliko tema koje zavređuju vreme i napor za rešavanje jesu: klimatske promene, nuklearni program Irana, internet špijunaža, Južno kinesko more, "kineski ekonomski mehur", jačanje kineskih oružanih snaga, kineska monetarna politika, formiranje Azijske banke za infrastrukturne investicije (AIIB) na predlog Pekinga, globalni terorizam, međunarodna privreda, zaštita životne sredine, borba protiv Islamske države, situacija u Ukrajini, stepen kineskog uticaja u Africi, Karibima i Južnoj Americi...
Najnoviji razvoj u unutrašnjim politikama obe zemlje takođe baca senku na uzajamne odnose. Doživljavanje Kine kao "najznačajnijeg konkurenta" SAD biće dodatno pojačano žestinom predsedničkih izbora u toj zemlji 2016. Kampanje pojedinih predsedničkih kandidata već poprimaju oblik takmičenja "ko će jače udariti po Kini".
U Kini pak predsednik Si tumači najnovije usporavanje kineske ekonomije kao "novu normalnost". Istovremeno, on je suočen sa izazovom sprovođenja reformi.
Zbog svega navedenog poseta kineskog predsednika SAD je u žiži pažnje svetske javnosti. Naročito to važi za njegovu domovinu, gde su količina tekstova, njihov obim i analitičnost, neuobičajeni čak i za kineske standarde.
Kineski zvaničnici i mediji očekuju da će predsednici Si i Obama potvrditi cilj - izgradnju novog tipa odnosa između dve velike sile, iako sada postoji neslaganje kako primeniti taj koncept. U Pekingu ističu važnost uzajamnog poštovanja suštinskih interesa svake od država. U Vašingtonu ne vide kako taj još nedefinisani koncept može da donese konkretne rezultate.
U međuvremenu glavni cilj Kine kao najveće zemlje u razvoju čija je moć u neprestanom usponu, i bespogovorne vodeće razvijene sile SAD, jeste kako da se obavežu da ne upadnu u "Tukididovu zamku". "Misli se na čuveni citat iz "Istorije Peloponeskog rata" antičkog istoričara Tukidita: "Uspon Atine i strah koji je zbog toga podstican u Sparti, učinili su rat neizbežnim." Zamku čine strasti poput straha, sujete i časti.
U Kini i SAD postoje neizvesnost i spekulacije u pogledu namera druge strane. U Pekingu sumnjaju da SAD možda imaju politiku obuzdavanja Kine. U Vašingtonu su zabrinuti da Kina, možda, želi da promeni međunarodna pravila i istisne SAD iz Azije, pa i sa Pacifika.
U takvoj situaciji najveći izazov su, kako obično ljudi smatraju, odnosi između dveju vojski koje su usredsređene na nadmetanje i čiji je zadatak da se pripreme za najgori mogući scenario. No, proteklih nekoliko godina u odnosima između oružanih snaga SAD i Kine su ostvareni značajni rezultati. Zapovednici dve armije su prošlog novembra dogovorili mere jačanja poverenja.
Privreda i trgovina su možda oblasti u kojima Kina I SAD imaju najviše zajedničkih interesa i gde su postigli znatne i obostrane dobiti kroz saradnju i usklađivanje razlika. Uzajamna trgovinska razmena je sa milijardu dolara početkom 1970-ih porasla na blizu 20 milijardi 1990, da bi danas iznosila gigantskih 555 milijardi, prema podacima kineskih carina.
SAD i Kina su, jedna drugoj, drugi po veličini trgovinski partner u svetu. U 2014. je izvoz iz Kine u SAD vredeo 396 milijardi dolara i bio treći po veličini, iza onog iz Kanade i Meksika. Te dve zemlje su ne samo neposredni susedi SAD, već sa njom čine Zonu slobodne trgovine u Severnoj Americi (NAFTA). SAD pak, najviše od svih zemalja izvozi u Kinu, u vrednosti od 159 milijardi dolara, prošle godine.
Što se tiče trgovine, postoji dosta tesna uzajamna zavisnost Kine i SAD. "Privredna i trgovinska saradnja su uvek bili stabilizator i propeler odnosa između dve države," kazao je ovih dana Šu Guozeng, zamenik direktora ekonomske grupe koja savetuje rukovodstvo KPK i svojevrsni je pandan američkom Nacionalnom ekonomskom savetu.
Tako je izazov izbeći politiziranje nesporazuma ili preuveličavanje stepena sukoba i osigurati da pozitivni elementi saradnje SAD i Kine ostanu u centru pažnje. Najveći problem je, pak, kako skrajnuti ljude na obema stranama koji žele da odnosi između Kine i SAD idu u drugom pravcu i strah prevlada.
.jpg)
