Izvor: Politika, 22.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama: Za bolju Ameriku
Preporuke za produbljivanje razumevanja, a ne deoba među rasama
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 19.marta– Barak Obama se potvrdio kao političar novog kova, s retkom veštinom da se iz neugodnosti koje su ga snašle uzdigne kao vesnik „bolje Amerike”, gde će takvih neugodnosti biti manje ne samo za njega nego i za celo društvo. Njegov govor u Filadelfiji doživljen je kao jedan od „istorijskih nastupa” – poput >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekadašnjih kakvi se pamte velikanima poput Abrahama Linkolna, Franklina Ruzvelta i Džona Kenedija – jer se upustio u razjašnjavanje ovdašnjih „najosetljivijih pitanja”, odnosa među rasama i između politike i religije.
Povodom obe te „maksimalne osetljivosti”, Obama se, mimo svoje volje, našao na velikim iskušenjima, tako da su ga njegovi izborni protivnici predstavljali kao rivala „na kolenima”. Pripisivali su mu „saučesništvo” u propovedi kojom je njegov, sada već bivši, sveštenik Džeremaja Rajt izrekao niz „zapaljivosti” – da Bog „treba da prokune, a ne da blagoslovi” Ameriku, da je svojom spoljnom politikom „prizvala” terorističke atentate 11. septembra 2001. godine, da njome „vladaju beli bogataši”, da su pripadnici crne rase (u kojoj su i Obama i Rajt) i dalje izloženi diskriminaciji"
Ilinoiski senator je još jednom osudio takve izjave, ali je, kako primećuju analitičari, pitanje rasne i verske pripadnosti „uzdigao na viši i opšti nivo”. Podsetio je da Rajtova (66) generacija još oseća ožiljke nekadašnje diskriminacije, pa i robovlasništva, ali da nije opravdan sveštenikov pristup koji Ameriku vidi „kao statičnu zemlju, koja se ne menja nabolje”. Kao dokaz tog poboljšanja Obama je naveo i sopstveni uspon do izglednog pretendenta za predsednika SAD.
Predočio je, takođe, da se nezadovoljstvo crnaca – nekadašnjim i sadašnjim stanjem – „ne ispoljava javno pred belim kolegama i prijateljima, ali da se takvi glasovi mogu čuti u berbernicama, prodavnicama kozmetike i u domaćinstvima”. Pozvao je ujedno pripadnike svoje crne rase da ne budu „žrtve prošlosti” i da „preuzmu punu odgovornost za sopstvene živote”.
Poručio im je – kako tumači komentator „Vašington posta” – da „ne budu paralisani istorijom”, da „razumeju i da legitimna nezadovoljstva belaca (socijalnim razlikama i drugim nacionalnim iskušenjima) ne znače da su oni rasisti”. I među belcima je mnogo onih koji nisu osetili blagodeti, naglasio je Obama, uz preporuku da je sada prilika da se stvori „savršenije društvo” koje će nastojati da smanjuje svakojake jazove i predrasude. „Ne bih ni učestvovao u predsedničkim izborima da ne verujem u ono što želi većina Amerikanaca”, rekao je Obama. Ova zemlja, dodao je, „nikada možda neće biti savršena, ali su mnoga njena pokolenja pokazala da može da se usavršava”.
Ujedno je ukazao na to da sporne propovedi nisu uticale na njega kao političara. I da on nastavlja da se zalaže za jedinstvo, a ne podvajanje nacije, uz poštovanje njenih različitosti, kao prednosti, a ne kao mane.
Njegovi izborni rezultati govore da je uspeo da, jednim delom, premosti ovdašnje prilično zaoštrene diferencijacije. Najizrazitiju podršku i dalje ima među crncima, ali su među njegovim podržavaocima i solidni procenti belaca, kao i pripadnika crkava koje se na razne načine razlikuju od njegove u Čikagu.
Zanimljivo je da on lično nije potezao ni rasna ni verska pitanja, ali da se našao u epicentru njihovog „vrtloga”. Ne samo zbog Rajtove „oluje”.
Štab Hilari Klinton, njegove rivalke unutar Demokratske partije, u nekoliko navrata mu je prebacivao da „uspehe ređa zato što je crnac”. Pristalice kandidata Republikanske partije Džona Mekejna su ga prozivale kao „pritajenog muslimana”, podsećajući na islamske korene njegovog oca i očuha, kao i na to da mu je srednje ime Husein, a sve sa aluzijom da on „nije podoban” za šefa države.
Konzervativni krugovi mu zameraju i da je „previše liberalan”, a „nedovoljan patriota”. Jedan od razloga za takve optužbe je i njegov pristup ratu u Iraku.
Za razliku od Klintonove i Mekejna, on nije glasao za taj vojni pohod. Sada je ponovio – kao i većina anketiranih građana – da ga nije trebalo ni pokretati i da odande treba što pre povući trupe...
Republikanci smatraju da ovakve vodilje ilinoiskog demokrate idu u prilog Mekejnu. Ovako ili onako: kandidatura Obame se ispostavlja kao jedan od najvažnijih testova američkog društva– spremnosti na promene, ili za potvrdu „već viđenog” u šta se, postoji saglasnost, ne uklapa njegov ukupni fenomen, nazvan i „obamanija” zbog vanredno velike mobilizacije i birača i finansijske potpore.
M. Pantelić
[objavljeno: 23/03/2008.]
