Izvor: Politika, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novinar pobedio Belgiju
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu osudio je belgijsku vladu zbog kršenja prava sedme sile i podrivanja slobode štampe. Briselu je naloženo da plati odštetu u visini od deset hiljada evra nemačkom novinaru Hansu Martinu Tilaku – postao je žrtva policijske represije samo zato što je u duhu profesionalne zakletve, neustrašivo, sročio seriju napisa o Evropskoj komisiji. Razotkrio je korupcionašku aferu u njenom telu OLAF, zaduženom za suzbijanje korupcije i privredne delatnosti bazirane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na prevarama. Belgijska vlada će morati da nadoknadi i troškove vođenja dugogodišnjeg sudskog procesa, u visini od oko 30.000 evra.
Presuda u korist nemačkog novinara proglašena je u okruženju predstavnika štampe i ustavnopravnih stručnjaka kao važna pobeda u etapi za očuvanje slobode štampe. Kako se ističe, i kako praksa u nizu evropskih zemalja pokazuje, standardi slobode štampe relativizuju se – pod plaštom odbrane demokratskog društva od pretnji šarolikih ekstremnih grupacija, sa leve i sa desne strane političkog spektra.
Problematični novinar
Hans Martin Tilak, novinar "Šterna", postao je predmet interesovanja belgijske policije pošto je, posle serije članaka o korupcionaškoj aferi, između 2002. i 2004. godine, i još većeg broja "dobronamernih"upozorenja, nastavio da se bavi istraživačkim novinarstvom.
Na zahtev OLAF-a, belgijska policija pretresla je njegovu dopisničku redakciju u Briselu, zaplenivši sve "alatke", od fotoaparata i magnetofona, telefona i kompjutera, do arhivske građe i ličnih beležaka. Kancelarija je demolirana, dok je nesrećni novinar dopao višednevnog zatvora. U seriji informativnih razgovora "zamoljen" je da imenuje informante. Zaprećeno mu je da će biti izveden pred sud zbog pokušaja nezakonite kupovine poverljivih dokumenta. Funkcioneri OLAF-a podneli su briselskoj policiji dokaze da je Tilak nudio jednom njihovom službeniku osam hiljada evra za kompromitujuće informacije o tom telu.
Sumnja se, naravno, ispostavila kao neopravdana. Istovremeno, stasala je sumnja druge vrste: "Nisu li pretnje imale drugačiju pozadinu", svojevremeno se zapitao Tilak u razgovoru sa autorom ovih redova. Bio je na tragu agentima CIA i njihovim evropskim saveznicima koji su kidnapovali osobe osumnjičene za širenje ili podsticanje terorizma.
Tilakova saznanja poslužila su kao jedan od glavnih putokaza Diku Martiju, glavnom istražitelju Saveta Evrope u "aferi CIA".
U toku svojih istraživanja, Tilak je, kao prvi novinar, razotkrio i tragičnu sudbinu prvih zatočenika tajnih zatvora CIA u Evropi – dvojice srpskih vojnika. Šefka Tairovića i Bobana Milenkovića. Kidnapovani od paravojne patrole ilegalne OVK u proleće 1999, dvojica vojnika su predati agentima CIA. Završili su – suprotno međunarodnom pravu – u vojnom zatvoru američke vojske u Manhajmu. Podsećanja radi, "Politika" je, paralelno sa "Šternom", kao jedan od prvih svetskih listova pisala o tome.
Nekažnjeni vinovnici
Reakcije slobodoumnih i demokratski nastrojenih krugova na jučerašnju presudu Evropskog suda ipak nisu bile euforične. Ukazano je da je osuđena država koja je pooštrila zakone koji doprinose zaštiti slobode štampe. Glavni krivci, ili vinovnici ove afere, međutim, ostali su nekažnjeni. Nije povedena istraga protiv službenika Evropske komisije zbog podsticaja hapšenja na osnovu lažnih dokaza.
Ukazano je i da se u nizu evropskih zemalja sistematski krše slobode štampe. Nemačka prednjači: ove godine su pokrenute istrage protiv najuglednijih dnevnih i nedeljnih listova – od hamburškog "Cajta" do "Zidojče cajtunga" i "Frankfurter algemajnea" – zbog odavanja državnih tajni. Ove jeseni razotkrivena je još jedna afera. Obaveštajci su sistematski, ilegalno, pregledali poštu berlinskih dnevnih listova. Ovakva praksa uskoro bi mogla da bude legalizovana. U pripremi su zakoni koji bi predstavnicima vlasti nudili pokriće u akcijama protiv "sumnjivih" pripadnika sedme sile.
[objavljeno: ]
