Izvor: Politika, 04.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi usijani poredak
Veza između neizvesnosti na Kubi sa izvesnostima sukoba Izraela i Hezbolaha Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 3. avgusta – Amerikanci jedva dišu pod naletom vreline a do daha teško dolazi i njihova spoljna politika. Čini im se da je u toku totalno globalno pregrevanje, sa istovremenim usijavanjem klimatskog i strateškog poretka.
I dok ovdašnji građani ipak nalaze rešenje pored klima-uređaja, vašingtonska diplomatija kao da još nema uređaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za rashlađivanje ni svojih pogona ni uzavrele svetske scene. Pored Bliskog istoka, uključujući i Irak, sada joj se kao novi izazov pojavio i njoj bliski jug, na kome se Kuba ispostavlja kao novi "vruć krompir".
Preplitanju grubih izvesnosti i delikatnih neizvesnosti na dva kraja sveta,
cinici nalaze zajedničku tačku u – bolnicama. Ne samo što se pune žrtvama ratova, već i zato što su na njihove aparate priključeni i doskorašnji izraelski premijer Arijel Šaron i kubanski lider Fidel Kastro. Kad je Šaron pao u komu, počela je nova agonija Bliskog istoka, pa se ovde šire pretpostavke da bi i Kastrovo odsustvo s rukovodećih dužnosti moglo da dovede do bure koja bi mogla da nadmaši učinak tekuće sezone uragana.
Razrađen plan
U Vašingtonu je poodavno razrađen scenario za "vreme posle Kastra" kako se ne bi desilo da stvari krenu u stilu "i posle Kastra Kastro". Stoga je Bela kuća već saopštila da ne namerava da poboljša odnose s Havanom čak i ako vlast tamo trajnije ostane u rukama Fidelovog brata Raula.
Ako Fidela Kastra sa scene sklone "prirodni faktori", Amerika ima plan, kako je upravo izjavio šef Bele kuće Džordž Buš, da "pomogne kubanskom narodu da shvati da postoji bolji put od sistema pod kojim sada žive". Ponudiće im se sloboda i demokratija – precizirao je predsednikov portparol Toni Snou, a za tu tranziciju je pre dve nedelje Stejt department izdvojio 80 miliona dolara i pripremio tim posmatrača i savetnika koji će otići u Havanu kad počne "prelazni period posle Kastra".
Željeno vreme "posle Kastra" svojevremeno je donekle i zabrinjavalo pojedine krugove u Vašingtonu jer "nestankom jedinog neprijatelja" na zapadnoj hemisferi, Amerika gubi i jedini dokaz da hemisferi preti "crvena opasnost", što joj služi za "kontinentalno pritezanje strateških dizgina". Sada je situacija drugačija pošto "levičarsko i antiameričko kolo" vode Venecuelanac Ugo Čaves i Bolivijac Evo Morales...
Svi glavni ovdašnji listovi založili su se da u pripremi terena za vreme "posle Kastra", Vašington počne da ublažava odavno zavedene sankcije prema komunističkom ostrvu. Gotovo pola veka sankcija samo je učvršćivalo Kastrovu vlast – konstatuje uticajni globalista Tomas Fridman, uzimajući to kao primer da je neophodna promena američke politike – i na Bliskom i na Dalekom istoku.
Vašington, po ovom autoru, treba da se odrekne ambicija da ruši tuđe režime – kao što je učinjeno u Bagdadu a što se priželjkuje i u Teheranu, Pjongjangu pa i Damasku – i da napore uloži samo u "promenu ponašanja" istrajnih "nepodobnika". Preporučuje – proces popuštanja zategnutosti kakav je primenjivan u vreme hladnog rata, da bi se potom iznutra urušio komunistički blok u istočnoj Evropi. "Što je bilo dobro u slučaju SSSR-a, bilo bi dobro i u slučajevima Irana i Severne Koreje"– smatra Fridman.
Popuštanja zategnutosti nema između Izraela i Hezbolaha, između ostalog zato što nijedna strana ne želi ishod koji bi se tumačio kao protivnikova pobeda. Problem je i kako definisati pobedu, ocenjuje danas "Njujork tajms". Za nju bi, kaže, Hezbolahu bilo dovoljno da ostane naoružan a Izraelu je potrebno da bar može da kaže da je uništio glavninu te neprijateljske mu organizacije i njenih arsenala. Svet mahom smatra da je rešenje u postavljanju jakih međunarodnih snaga u tampon zoni na jugu Libana, ali da je za to potrebno da se prethodno obustavi vatra...
Buš ostaje na strani savezničkog Izraela, ali ostaje i zabrinut pa je tako danas krenuo na svoj najkraći predsednički letnji odmor od devet dana. Ne brinu ga samo Bliski istok i bliski jug, nego i bliski ovdašnji parlamentarni izbori, gde ga ankete upozoravaju da bi njegova republikanska partija mogla da izgubi dominaciju u Kongresu, između ostalog i zbog nezadovoljstva građana spoljnom politikom, čijom se posledicom smatra i "neoprostivo poskupljenje benzina".
Dijaspora i izbori
Odjeci spoljnih iskušenja mogli bi da utiču i na neposredni glasački raspored, jer se procenjuje da će se mnogi birači jevrejskog, arapskog i kubanskog porekla opredeljivati prema interesima zemalja iz kojih potiču.
Analitičari Si-En-Ena su, tako, predočili da "Jevreji predstavljaju samo tri odsto biračkog tela, ali da je njihov uticaj znatno jači pošto su među najvećim finansijerima izbornih kampanja". Ujedno, Kubanci predstavljaju ključni faktor na Floridi kao što se videlo na predsedničkim izborima 2000. kada su ključno doprineli tesnoj pobedi Buša nad Alom Gorom (koji je dobio samo 20 odsto glasova te useljeničke zajednice). Nije slučajno, dodaje se, ni što najviše kritika na račun vašingtonske strategije na Bliskom istoku upućuju političari iz Mičigena – ta savezna država ima najveću koncentraciju arapskih doseljenika.
Nije, dakle, izazov za Vašington samo kako da promeni ili prilagodi tuđe režime. Jer, ispostavlja se, (ne)raspoloženje raznovrsne dijaspore može da istumba poredak političkih snaga u SAD.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 04.08.2006.]
