Izvor: Deutsche Welle, 01.Dec.2014, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi čovek s istoka
Donald Tusk, novi predsednik Evropskog saveta, sigurno će uneti svežinu u briselsku administraciju. Ipak, nešto može da nauči i od svog prethodnika, piše u svom komentaru Kristof Haselbah.
Tuskov prethodnik Herman van Rompej bio je ekstremno povučeni predsednik Evropskog saveta. Odmah nakon stupanja na funkciju on je rekao da se njegovo mišljenje ne računa i da on svoj zadatak pre svega vidi u uspostavljanju konsenzusa među članicama. Van Rompejevo poricanje samog sebe >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << ponekad se graničilo s mazohizmom. Nezaboravne su groteskne scene u Evropskom parlamentu kada se Najdžel Feridž, predsednik britanske stranke evroskeptika, rugao Van Rompeju da ima „harizmu krpe i izgled sitnog bankarskog službenika“. Van Rompej se u svojoj fotelji meškoljio, kolutao očima, ali je stoički podneo tiradu. To nije bio lep prizor.
Kovač konsenzusa
Predsednik Evropskog saveta ima na primer zadatak da vodi samite EU i predstavlja Uniju. Van Rompej je bio prvi stalni predsednik, do 2009. su se na toj funkciji smenjivali šefovi država i vlada članica. Van Rompej je neupadljiv čovek, pa je takv bio i na toj funkciji. Osim toga, na ruku mu nije išlo ni to što dolazi iz Belgije, „ne-države“, kako je to podrugljivo rekao Feridž. Međutim, baš su njegovo belgijsko poreklo i njegova neupadljivost bili temelji njegovog relativnog uspeha. U Belgiji, državi koja je otelotvorenje kompromisa, on je naučio da traži konsenzus i uočio da profilisanje pri tom više odmaže nego što pomaže. Njegova upornost da se donesu zajedničke odluke pokazala se pogotovo tokom finansijske krize.
Osim toga, šefovi država i vlada želeli su neupadljivog predsednika Saveta. Zato je Herman van Rompej i bio izabran i to dva puta. Kada je tokom njegova dva mandata EU bila jedinstvena i solidarna u važnim pitanjima, onda je to bila i Van Rompejova zasluga za koju, istina, nikada nije bio pohvaljen. A, kada Unija nije govorila istim glasom, onda to nije bila njegova krivica.
Donald Tusk je, čini se, pravi naslednik. U svojim dosadašnjim nastupima je pokazao da poseduje neke kvalitete Van Rompeja, ali da nema njegove slabosti. Tusk se verovatno neće zadovoljiti tako skromnom ulogom koju je izabrao Belgijanac. To će biti dobro za EU. Unija sa svojih 28 država i 500 miliona stanovnika na žalost još uvek nema mesto na svetskoj pozornici kakvo joj pripada. To ima veze i s njenim čelnicima. Herman van Rompej nije bio kriv za to, ali je na nekim svetskim skupovima jednostavno bio previđan jer nije hteo da bude u prvom planu, iako je formalno bio najviši predstavnik EU. Sa skromnošću se nekada može i preterati i to bi s Donaldom Tuskom trebalo da se promeni. U korist Tuska ide i činjenica da kao dugogodišnji poljski premijer ima bliske i bogate političke kontakte.
Kristof Haselbah, briselski Studio DW
Iskustvo s Rusijom
Zanimljivo će biti posmatrati i kako će se odraziti činjenica da Donald Tusk kao istočni Evropljanin u EU donosi potpuno drukčiju perspektivu – pogotovo sada u sporu s Rusijom. Poljska je bliže Rusiji, patila je pod Rusijom i Sovjetskim Savezom; u krizi oko Ukrajine je i Donald Tusk kao poljski predsednik davao oštrije izjave o Rusiji od šefova vlada iz zapadne Evrope. Međutim, kao predsednik Evropskog saveta on ne sme da dozvoli da ga vodi samo njegovo poreklo, već mora uzimati u obzir sva mišljenja. Ova nova perspektiva će biti dobra za EU u kojoj, politički gledano, još prevladava zapadnoevropska perspektiva.
Tusk bi mogao da unese novine i u ekonomskoj politici: svoju zemlju je reformama i bez paketa pomoći pametno vodio tokom ekonomske krize. Taj primer bi mogao biti od koristi zemljama kao što su Francuska i Italija, koje uvek traže evropski novac umesto da se same reformišu. A to da su njegovi uzori u oblasti ekonomije Margaret Tačer i Ronald Regan, neka Tusk ipak zadrži za sebe, jer bi inače kao predsednik Evropskog saveta samo doveo do nepotrebne polarizacije.
Donald Tusk nije ideolog, već pragmatičar – kako u ekonomskoj politici tako i u ophođenju s Rusijom. Funkcija predsednika Evropskog saveta ionako je pogrešno mesto za ideologe. Ono na čemu Tusk još mora da radi je engleski. Nemački i ruski dobro govori. Ali bez obzira koliko je to drago Nemcima i što poznavanje ruskog može biti korisno u potrazi za rešenjem ukrajinske krize, bez engleskog se na evropskoj, a pogotovo na međunarodnoj sceni ne može ništa.
.jpg)
