Izvor: Blic, 19.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Norvežani čuvaju seme od budućih katastrofa
Inženjeri su na severu Norveške otpočeli proces koji će trajati dva meseca, a koji podrazumeva hlađenje komore za sudnji dan, u koju treba da bude smešteno seme svih najvažnijih prehrambenih biljaka. Temperatura unutar Svalbardske komore sveg semena spustiće se na minus 18 stepeni Celzijusa kako bi se seme očuvalo. Sagrađena u dubini planine, komora treba da sačuva zemaljske biljke od budućih katastrofa, kao što su nuklearni ratovi, asteroidi ili opasne klimatske promene. Prvo seme >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << treba da stigne na lokaciju na Arktiku sredinom februara.
Norveška vlada izdvojila je devet miliona dolara za troškove izgradnje komore, u kojoj će biti dovoljno prostora da se smesti 4,5 miliona uzoraka biljnog semena. Prikupljanje i održavanje useva koordinisano je od strane nadzora za globalnu raznolikost useva, koji je odgovoran za obezbeđivanje „večnog očuvanja raznolikosti useva". „Komora za seme je savršeno mesto za čuvanje useva na sigurnom tokom vekova", kaže Keri Fouler, direktor Trusta. „Na ovim temperaturama seme važnih biljaka, kao što su pšenica, ječam i grašak, može se sačuvati i hiljadu godina."
Komora će biti izgrađena na dubini od 120 metara u planini na Spitsbergenu, jednom od četiri ostrva koja sačinjavaju arhipelag Svalbard. Ova lokacija, hiljadu kilometara severno od Norveške, odabrana je kao mesto za komoru zato što je udaljena i zato što nudi nivo stabilnosti koji je potreban za ovaj dugoročni projekat.
Ova velika zbirka biljnog semena treba da deluje kao obezbeđenje protiv katastrofa, tako da se proizvodnja hrane može obnoviti na bilo kom mestu na planeti posle eventualne regionalne ili globalne katastrofe. „Veliko je zadovoljstvo videti kako se komora pretvara iz jedne ideje u impresivno zdanje koje poseduje sve što nam je potrebno kako bismo zaštitili raznolikost biološkog sveta", kaže Terje Ris Johansen, norveški ministar za poljoprivredu i hranu.
Inženjeri koriste okolno stenje i trajno zaleđeni sloj zemlje, permafrost, kao hladnjaču, što je deo popularnog pristupa u Norveškoj kad je reč o efikasnosti energije. „Verujemo da će komora osigurati da se seme unutar nje sačuva, čak i ako poraste temperatura zbog globalnog zagrevanja", izjavio je direktor projekta Magnus Tveiten.
.jpg)
