Izvor: Politika, 20.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisu nas uplašile nuklearne pretnje
Lim Če Đong: Još ne znamo kakav će biti efekat sankcija, neki veruju da će one rešiti problem, drugi kažu da ih ionako siromašni narod Severne Koreje neće osetiti
Beograd mi je, kad sam ga prvi put ugledao iz aviona, izgledao kao ogromni park, prelepa šarena bašta, i pomislio sam da će mi se sigurno svideti i ljudi koji tu žive", kaže predsednik Skupštine Republike Koreje Lim Če Đong u ekskluzivnom intervjuu za "Politiku". On je prvi visoki zvaničnik svoje zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je posetio Srbiju nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa 1989. godine. Za vreme trodnevnog boravka u Beogradu, g. Lim sa saradnicima (delegacija Južne Koreje broji dvadesetak osoba, među kojima su i tri skupštinska poslanika) razgovoraće sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom, kao i sa predsednikom Skupštine Srbije Predragom Markovićem.
• Trenutak u kojem ste krenuli na evropsku turneju veoma je složen i za Južnu Koreju i za Srbiju: nad prvom se nadnela nuklearna opasnost od suseda sa severa poluostrva, dok se druga suočava sa teškim pregovorima o Kosmetu, sa haškim obavezama, čekaju je referendum o ustavu i izbori... Kako ste se odlučili da upravo sada dođete u Beograd?
– Ovih dana je situacija u mojoj zemlji zaista teška zbog nuklearne probe Severne Koreje, ali uprkos svemu, doneo sam odluku da realizujem ovu posetu jer sam uveren da će ona pomoći rešenju nuklearnog problema, ali i da će iskustvo Srbije koja, posle promene sistema, uspešno vrši reformu, koristiti kada je u pitanju razvoj međukorejskih odnosa. Takođe se nadam se da će moja poseta doprineti proširenju i učvršćivanju svih oblika saradnje između Republike Koreje i Srbije.
Naime, Srbija je važna zemlja na Balkanskom poluostrvu i sa njom imamo odlične odnose. Postoji mnogo sličnosti između Republike Koreje i Srbije: obe imaju dugu istoriju i bogatu kulturu, veliki značaj pridaju obrazovanju i tesnim vezama između članova porodice. Zbog ovakvih sličnosti u emocijama normalno je očekivati da će se saradnja učvršćivati.
• Koliko Korejci znaju o našoj zemlji?
– Korejcima su poznati bivša SFR Jugoslavija, njen predsednik Tito, i važna uloga koju su oni imali u Pokretu nesvrstanih. Znamo da je Srbija preživela dosta teškoća. Mislim da sad treba proširiti pozitivne informacije, ne samo kroz vladine kanale već i kroz saradnju u drugim oblastima. Ove godine, recimo, dva fudbalera iz Srbije igraju u fudbalskom klubu Inčon junajted. Privredna delegacija sa ministrom Parivodićem na čelu bila je prva te vrste na nivou Vlade Srbije koja je nedavno posetila Koreju. To je bio ozbiljan pokušaj da se ubrza privredni razvoj Srbije, za koji iskreno verujem da će biti uspešan.
• Da li je Republika Koreja već osetila posledice nuklearne probe u Severnoj Koreji?
– Uprkos nedavnoj nuklearnoj probi Severne Koreje, strani investitori nisu otišli iz Republike Koreje, niti je poljuljano poverenje kreditora. I dalje imamo ocenu A plus. Samo su nakratko pale akcije na berzi, ali se odmah sve vratilo u normalu.
Politička kriza, međutim, postoji. Mi se zalažemo za mirno rešenje. Apsolutno podržavamo odluku Saveta bezbednosti UN i naš parlament je prihvatio sankcije prema Pjongjangu. Još ne znamo kakav će biti njihov efekat, neki veruju da će one rešiti problem, drugi kažu da ih ionako siromašni narod Severne Koreje neće osetiti... ali te sankcije pokazuju da je to što radi Severna Koreja loše za ceo svet.
Divim se svom narodu kako je mirno i ozbiljno prihvatio ovu situaciju, bez panike i straha koji bi samo pogoršali stvari i uzbunili investitore. I to je svojevrsna poruka našem severnom susedu: njihovo ponašanje nije uticalo na našu ekonomiju.
• Šta vaša vlada preduzima da bi se razrešio ovaj problem?
– Posle Drugog svetskog rata velike sile su podelile Korejsko poluostrvo, i izbio je Korejski rat 1950. godine. Pola veka posle toga Republika Koreja je ostvarila i demokratiju i ekonomski razvoj. Ne možemo da dozvolimo da to izgubimo zbog novog rata na našem poluostrvu. Zato Vlada Republike Koreje vodi politiku razumevanja prema Severnoj Koreji. Njen cilj je podrška reformama i otvaranju Severne Koreje i uspostavljanje trajnog mira na Korejskom poluostrvu kroz saradnju dve Koreje.
Najveći uspeh te politike jeste ublažavanje tenzije na Korejskom poluostrvu, a posledica toga su ekonomski razvoj i prosperitet u kojima uživa Republika Koreja. Najveća opasnost za mir na Korejskom poluostrvu i saradnju dve Koreje jeste nuklearno pitanje na severu. Bojim se da će biti dosta promena u međukorejskim odnosima zbog nuklearne probe Severne Koreje ovog meseca.
Naš je principijelni stav denuklearizacija na Korejskom poluostrvu i miroljubivo rešenje nuklearnog problema Severne Koreje. Republika Koreja će nastojati da tesno sarađuje sa međunarodnom zajednicom i relevantnim zemljama da bi ubedila Severnu Koreju da se vrati pregovorima.
--------------------------------------------------------------------------
Stiže "Samsung"
• Do sada nije bilo korejskih investicija u Srbiji. Da li se situacija menja?
– Koliko mi je poznato, u 2005. godini naš izvoz u Srbiju je bio 68 miliona dolara, a uvoz iz Srbije svega 320.000 dolara. Predviđa se da će ove godine ukupna trgovinska razmena premašiti 100 miliona dolara. Taj je iznos ipak skroman, pa nažalost još nema ni direktnih investicija ni predstavništava korejskih firmi u Srbiji. Nadam se da će sa povećanjem razmene i toga biti. "Samsung", najpoznatija firma Koreje, izvršio je preliminarna istraživanja za ulaganja u Srbiju.
• Zašto su, po vašem mišljenju, ta i druge velike korejske kompanije kao "Hjundai", "Daevu" i El-Dži investirale u susedne zemlje u regionu, recimo u Mađarsku, a zaobišle Srbiju?
– Istočna Evropa i Mađarska su veoma atraktivna tržišta za korejske firme. Isto tako i Srbija, ali su investicije bile odložene zbog političke nestabilnosti u zemlji. Republika Koreja visoko ceni nastojanje Srbije da unapredi svoj ekonomski razvoj. Uz ovakvu ocenu, i uz više informacija o Srbiji, mislim da će se i investicije iz Koreje povećati. Tome bi doprinelo i zaključenje sporazuma o garanciji za investicije između dve zemlje. Naravno, za strana ulaganja neophodna je politička stabilnost i kad nema pretnji bezbednosti.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 20.10.2006.]
