Izvor: Politika, 10.Nov.2014, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezvanično glasanje za otcepljenje Katalonije
U prvim analizama španski analitičari konstatuju da će doći do dodatne konfrontacije između Barselone i Madrida
Dok se u Barseloni i mnogim drugim mestima Katalonije u dugim redovima čekalo na glasanje, vlada u Madridu se još jednom oglasila i jučerašnji neformalni referendum o nezavisnosti ove prosperitetne severnoistočne pokrajine okarakterisala kao „beznačajan i protivzakonit”.
Sa formalne strane, Madrid je u pravu, jer se rezultati ovog izjašnjavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne mogu uzimati u obzir. Zbog prethodne zabrane Ustavnog suda da se ovakav plebiscit održi, on je organizovan na volonterskoj bazi, bez mogućnosti da se naprave zvanični birački spiskovi, zapečate glasačke kutije i prebroje glasovi uz zvanične posmatrače. Međutim, jasno je da će od izlaznosti i opredeljenja građana Katalonije na jučerašnjim neobavezujućim „konsultacijama” u mnogome zavisiti dalja sudbina ove pokrajine i cele Španije.
Po onome što se juče videlo na biralištima širom Katalonije, sve je ličilo na pravi referendum iako on to nije: birališta su otvorena na 9.000 mesta, 40.000 volontera čuvalo je biračke kutije, mediji su iz sata u sat pratili važne ličnosti i njihov dolazak na glasanje, a prvi glas ubačen je u Sidneju, gde je u biračka kutija postavljena u ekonomskom predstavništvu Katalonije.
Artur Mas, predsednik vlade Katalonije došao je na glasačko mesto u centru Barselone sa suprugom i pred kamerama uz pokliče okupljenih građana, zaokružio pozitivan odgovor na pitanje da li Katalonija treba da bude nezavisna i da li treba da se otcepi od Španije. Za istu opciju glasao je i Pep Gvardiola, bivši trener proslavljenog fudbalskog kluba Barselone. Po svemu sudeći, odziv građana je bio masovan, a do 15 časova je prema nezvaničnim proračunima na birališta izašlo više od 1.200.000 Katalonaca.
Dok Madrid tvrdi da je jučerašnji događaj u svojoj suštini i osnovi antidemokratičan, jer se na osnovu njega ne mogu izvesti nikakvi pouzdani zaključci, i zato što demokratija mora da se odvija po propisanim i usvojenim zakonima, Barselona smatra da je izlaskom na birališta Katalonija dokazala da je privržena demokratskim principima i da ništa neće uraditi silom.
Čemu služi ova simulacija? Na ovo kao i na sva druga pitanja Madrid i Barselona imaju oprečne odgovore. Mas je ubeđen da jučerašnji nezvanični referendum mora da posluži za otvaranje vrata definitivnom plebiscitu na kome će se odlučiti o političkoj sudbini Katalonije. Na pretnje iz Madrida da će se pokrenuti prekršajni postupak protiv direktora državnih škola koje su otvorile vrata za birače, Mas je odgovorio da je on jedini koji će snositi odgovornost za ono što se juče dešavalo.
Nađeno je i objašnjenje za to što katalonska policija nije intervenisala kada su škole otvorene za birače. Nedelja je dan kada direktori ne rade i škole se mogu otvoriti za različite volonterske aktivnosti.
U prvim analizama španski analitičari konstatuju da će posle jučerašnjeg događaja doći do dodatne konfrontacije između Barselone i Madrida, iako su obe strane navodno zadovoljne. Madrid tvrdi da referenduma nije bilo, dok Barselona kaže da se on odigrao.
Ipak, greška je Madrida što je potcenio katalonsko pitanje, računajući da je ono slično balonu, koji će se izduvati kada kriza počne da se povlači. Madrid je na sličan način potcenio pokret Podemos, tu poluformalnu novu partiju koja je stvorena tek pre deset meseci a danas po popularnosti nadmašuje i vladajuću konzervativnu partiju Marjana Rahoja i opozicione socijaliste.
Zna se da je Katalonija i njen pokret za nezavisnost vrhunsko političko a ne samo zakonodavno pitanje, primećuje madridski „Mundo”. Zato je bilo mudrije politički pregovarati nego zakonski sankcionisati.
U svakom slučaju, odjeci jučerašnjeg dana daleko su od beznačajnih. Oni će, bez obzira na nepouzdane rezultate, od sada biti uzimani za određivanje daljih političkih poteza.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 10.11.2014.
.jpg)
