Izvor: Politika, 27.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevolje Buša i Madone
I predsednik i pop-zvezda, inače ljuti protivnici, sada su zbunjeni time što van Sjedinjenih Država niko ne razume njihove postupke
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 26. oktobra – Amerikanci su juče bili u retkoj prilici da vide kako se njihove dve vodeće ličnosti osećaju vrlo nelagodno zbog bura koje su u inostranstvu izazvale svojim potezima.
Predsednik Džordž Buš je pred novinarima priznao da ni on "nije zadovoljan ratom u Iraku" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je lično naredio pre tri i po godine, a pop-pevačica Madona se u TV emisiji Opre Vinfri požalila da doživljava "neočekivane neprijatnosti" u postupku usvajanja bebe iz Malavija.
Iako su ove dve individualne neprilike različite, analitičarka "Njujork tajmsa" im pronalazi i nekoliko sličnosti. I lider i muzička zvezda, podseća, spadaju u osobe koje su štošta radile na svoju ruku, ne priznajući uobičajena ograničenja da bi sada kad su uvereni da "rade pravu stvar" uvideli da i "ostatak sveta" može da bude nepredvidljiv pa i da ih stavi na muke za koje su verovali da njih neće snaći...
Oboje, verovatno, malu utehu nalaze u okolnosti da je u nevoljama "onaj drugi", pošto je Madona kritičar vladajućeg vašingtonskog kursa a Bušova ekipa često prstom upire na ovdašnje aktere kulture i spektakla kao na "otpadnike" od nacionalne, tradicionalističke, matice. Ali, ovdašnja nacija sada uzima kurs na koji sve manje utiču autoriteti bilo kojeg resora i žanra, i sve više se opredeljuje za – činjenice.
Poznavaoci primećuju da je reč o krupnom zaokretu – od raznih fikcija i fantazija ka otrežnjujućoj realnosti. Nešto kao ratni bumerang, pošto vlastima sada uveliko škodi front čijim se postojanjem dosad učvršćivala.
Parlamentarni izbori 7. novembra biće, ističe se ovde na osnovu niza anketa, zapravo referendum o strategiji republikanske administracije na iračkom poprištu, gde pored lokalnih stanovnika i Amerikanci trpe sve veće gubitke u ljudstvu, sredstvima pa i vizijama. Izveštaji sa ratišta šire nacionalno neraspoloženje prema ukupnoj vladajućoj politici, što povećava šanse opozicionim demokratama da preuzmu dominaciju u Kongresu, iako ni oni ne ispoljavaju stratešku uverljivost.
Opozicija, čini se, više računa s glasovima protiv Bušovog spoljnog vojnog kursa, nego sa primamljivošću sopstvenog programa. Šef Bele kuće to uviđa pa je i sam juče istakao da su izbori – referendum, ali ne o Iraku, nego o "tome ko će bolje da zaštiti američki narod i da poreze održi na niskom nivou".
Pojedine ankete pokazuju da suprotno smernicama vlasti građani smatraju da ih rat u Iraku nije učinio bezbednijim, niti da su im niske dažbine popravile život. Među njima prevladava procena da je rat smanjio socijalna davanja, da je pogoršano stanje u zdravstvu i obrazovanju, da im je povećao izdatke za gorivo (čija cena osetno pada u predizbornoj kampanji) i da je lavovski deo privrednog rasta otišao u kase malog broja ljudi.
Irak nije jedina, ali jeste jedna od najvećih briga Amerikanaca i mogao bi da se uzdigne iznad stranačkih ušančenosti, tako da na izborima odlučujuću ulogu odigraju partijski neopredeljeni birači – ocenjuje Endrju Kohut, predsednik Istraživačkog centra Pju u čijoj je anketi većina ispitanika dala negativnu ocenu američkoj strategiji u Iraku. U anketi lista "Ju-Es-Ej tudej" i Galupa oko 60 odsto građana je kazalo da je invazija na Irak bila greška i da ih ne zadovoljava ni ukupan Bušov učinak. "Vlast je u neredu kao i sam Irak" – poručuje vođa senatske manjine Hari Rid. Nije tako – odgovaraju predstavnici administracije. Navode da ovdašnja ekonomija raste brže i da je stopa nezaposlenosti manja nego u drugim industrijalizovanim zemljama, a portparol Bele kuće Toni Snou tvrdi da "mir vlada u 14 od 18 iračkih provincija" i citira generala Džordža Kejsija da je "90 odsto nasilja koncentrisano u krugu od oko 50 kilometara oko Bagdada".
Vladajućim konzervativcima blizak "Vašington tajms" se slaže s Bušom da bi povlačenje Amerikanaca "od Iraka moglo da načini zemlju nalik Avganistanu kad su njime vladali talibani", ali dodaje da bi takva repriza bila još pogubnija od originala. "Irak za razliku od Avganistana obiluje naftom i ako padne u ruke islamofašista bio bi mnogo opasniji po interese SAD od Avganistana pod talibanima" – zaključuje se u uvodniku tog lista.
Promena unutrašnjih pozicija u SAD je očigledna – ocenjuje ukupnu poziciju uticajni "Vašington post". Primećuje, uz ostalo, donedavno nezamisliv obrt: priču o ratu u Iraku sada izbegavaju izborni kandidati vladajućih republikanaca, dok je forsiraju opozicioni demokrati. To se uzima kao još jedan dokaz za dejstvo – ratnog bumeranga.
-----------------------------------------------------------
Gotovo sto mrtvih
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 26. oktobra – Stradanja američkih vojnika u Iraku se ubrzano uvećavaju tako da je ovog meseca već poginulo 96, čime je izjednačen rekordni broj žrtava u poslednjih 12 meseci, onaj iz oktobra prošle godine. Najsmrtonosniji za 44 meseca ratovanja tamo po Amerikance je, podseća AP, bio novembar 2004, kada je u borbama oko Faludže ubijeno 137 pripadnika njihovih trupa.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 27.10.2006.]
