Izvor: Vostok.rs, 28.Jan.2012, 11:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevidljive rane Avganistana
28.01.2012. -
Nevidljive vojničke rane, Rat u glavama, Traumirani i zaboravljeni – takvi i slični naslovi pune ovih dana stranice nemačke štampe. Reč je o sve većem broju vojnika koji se vraćaju kući posle službe u Avganistanu sa takozvanim postraumatskim stresom. Ili, govoreći jednostavnije, sa „avganistanskim sindromom". U tom kontekstu poslanici nemačkog parlamenta 26. januara većinom glasova doneli su odluku o novom produžetku mandata vojnog kontigenta Nemačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u Avganistanu na godinu dana.
Prvi nemački vojnici bili su upućeni u Avganistan početkom 2002. godine, po podacima ministarstva odbrane Nemačke, kroz grotlo avganistanskog rata prošlo je preko 100 hiljada nemačkih vojnika. 53 osobe su tamo poginule više od 200 ih je teško ranjeno. Ali ništa manje strašne nisu ni nevidljive rane – psihički problemi vojnika koji su se vratili iz Avganistana. Problemi sa psihološkim zdravljem fiksirani su skoro kod 2000 ljudi. Njihov broj se uvećava. Po mišljenju vodećeg psihijatra Berlinske vojne bolnice pukovnika medicinske službe Petera Cimermana, uvećanje statistike ovakvih oboljenja objašnjava se sve žešćim karakterom vojnih sukoba, u prvom redu u Avganistanu, i, kao drugo, skidanjem tabua sa teme posttraumatičnog sindroma.
Po rečima Cimermana, posttraumatični sindrom je ozbiljno oboljenje kada zbog promena koje se dešavaju u toku stresa, određene ćelije velikog mozga gube sposobnost da filtriraju sećanja. Na kraju sećanje ne može da briše nepotrebno. Karakter posledica – od socijalnih do kriminalnih – dobro je poznat. Kako je napomenuo u razgovoru za Glas Rusije direktor nezavisnog Instituta za strateške ocene Sergej Oznobiščev, sa ovim problemom već su se suočavale SAD posle okončanja vijetnamskog rata i Rusija posle vojnih dejstava u Avganistanu. Na redu su zemlje NATO-a, čiji vojnici su učestvovali u realnim borbenim dejstvima u Bosni i Hercrgovini, Makedoniji, na Kosovu, a sada i u Avganistanu.
Postratni sindrom je vrlo osetljiva stvar, govori Oznobiščev. Može biti reči jednostavno o izgubljenoj generaciji. U stvari, dešava se devalvacija vrednosti ljudskog života. A ljudski život, kao i građanske slobode – prioritet su svakog civilizovanog društva. Devalvacija jednog od fundamentalnih pojmova dešava se u toku postefekta konflikata i učešća u njima, reklo bi se, pod vrlo humanističkim izgovorima izgradnje demokratije, spasavanja sveta od terorizma i slično. Ali to spasenje od terorizma dešava se po cenu vrlo ozbiljnih pomeranja u psihologiji društva i pojedinaca.
Pravde radi, treba primetiti da odluka nameačkog parlamenta o produžetku avganistanskog mandata predviđa i početak postepenog smanjenja brojnosti nemačkog kontigenta. Na dan objavljivanja referata predstavnik nemačkog parlamenta za pitanja vojnika Helmut Kenigshauz predstavio je poslanicima redovni godišnji referat u kojem se između ostalog ističe loše raspoloženje u trupama. Uzrok je nesigurnost u blagovremeni završetak misije u Avganistanu. I to nije neopravdano. Po rečima ministra odbrane Tomasa de Mezjera koji je govorio u parlamentu, izvestan broj nemačkih vojnika ostaće u Avganistanu i posle 2014. godine.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
