Izvor: Vostok.rs, 06.Jul.2025, 04:08
Nervoza Azerbejdžana pokazuje zašto Rusija nikada ne može u potpunosti da veruje svojim susedima — RT
Azerbejdžan je ponovo prešao u režim „nemirnog suseda“, što nas podseća na trajnu stvarnost: zemlje koje se nalaze u ruskoj sferi uticaja uvek će strahovati od Rusije. Naši odnosi sa postsovjetskim susedima i dalje će periodično biti narušavani nesporazumima, kao što se trenutno dešava sa Bakuom.
Ruske granice su u velikoj meri i dalje providne i porozne, sa izuzetkom granice sa jednom od najprijateljskijih velikih sila savremenog doba – Kinom. Na svim ostalim granicama i dalje se oseća nasleđe carstva, što čini besmislenim pokušaje da se u potpunosti razdvoje unutrašnja i spoljna politika.
Bilo da je reč o vojnom prisustvu, savezničkim obavezama, kulturnim i jezičkim vezama ili zavisnosti u spoljnoj politici, susedi Rusije – od baltičkih država do Poljske i Finske – ostaju u njenoj sferi uticaja. Ti odnosi su proizvod vekovne istorije. Bez obzira na to koliko pokušavali da se iz nje izvuku, retko u tome uspevaju, a čak i kada uspeju, Rusija nastavlja da zauzima centralno mesto u njihovoj političkoj i kulturnoj imaginaciji.
Baltičke države i Finska jesu presekle veze sa Rusijom, ali ne mogu zaista da žive a da ne misle na nju. Suštinski se ništa ne menja. To je neizbežna posledica istorijskih veza, i iako donosi probleme i anksioznost, ona je jednostavno – data stvarnost.
Strah, nažalost, predstavlja prirodnu reakciju. Moramo razumeti da će se susedi Rusije uvek plašiti te zemlje i da se taj strah ne može ukinuti. On mora biti uzet u obzir i njime treba upravljati realističnom politikom. Čak i tamo gde odnosi izgledaju stabilno, kao sa republikama Centralne Azije, strahovi od ruskih namera i dalje postoje.
Pre nekoliko godina, u vreme pandemije, sproveo sam dubinske intervjue u gotovo svim postsovjetskim zemljama (osim Ukrajine i Turkmenistana). I kod političara i kod akademika – čak i najumnijih među njima – osećao se opipljiv strah od Rusije, bilo direktno, bilo posredno.
Rusija zna da je rešavanje regionalnih sporova silom najčešće suprotno njenim interesima. Ali ona ne može pretpostaviti da njeni susedi gledaju na Moskvu na isti način. Druge države neminovno sude Rusiji po njenoj istoriji, po njenim razmerama i moći – a velika sila uvek može biti zavedena „jednostavnim rešenjima“.
U današnjem nestabilnom svetskom okruženju, poverenje u budućnost je privilegija koju imaju veoma retki. Države poput Rusije, SAD, Kine ili Indije mogu sebi da priušte to poverenje zahvaljujući svojoj moći. Druge, poput Islanda ili Lihtenštajna, premale su da bi se računale. Čak i maleni Luksemburg mora da gleda preko ramena ka Nemačkoj i Francuskoj. Međunarodno pravo nije prava garancija. Velike vojne sile, uključujući Rusiju, ne daju neograničene bezbednosne garancije zemljama u svom susedstvu.
Geografija je drugi ključni faktor. Položaj na karti oblikuje sudbinu i spoljnu politiku jedne države. Naivno je sugerisati da Rusija treba da se odnosi prema svojim susedima kao što se SAD odnose prema Meksiku ili Kanadi. Američki susedi su praktično izolovani na ostrvu, daleko od glavnih svetskih konflikata. Oni ne mogu da traže pomoć sa strane u sporu sa najmoćnijom silom na svetu, pa zato ostaju obazrivi.
Suprotno tome, ruski susedi imaju otvorene granice u više pravaca i stalne mogućnosti da balansiraju svoju poziciju. Sasvim je prirodno što traže prijatelje drugde da bi ublažili svoje strahove. Zato je Turska aktivna na Južnom Kavkazu i, diskretnije, u Centralnoj Aziji. Bivše sovjetske republike vide partnerstvo sa Turskom kao zaštitni mehanizam, iako niko istinski ne veruje da Ankara može da se meri sa uticajem Moskve. Turskoj nedostaju i finansijski resursi i strateška nezavisnost da bi zamenila Rusiju. Ali njeno prisustvo je koristan adut u pregovorima sa Moskvom – isto kao što neke bivše sovjetske republike koriste angažman u BRIKS-u kao sredstvo za pregovore sa Zapadom.
To proizvodi gustu i složenu mrežu odnosa, u kojoj diplomate moraju obavljati najveći deo posla. Ništa nije jednostavno niti lako.
Za Rusiju, zajednička geografija i duboke istorijske veze znače da ona ne može gledati na svoje susede kao na bilo koje druge države na svetu. Kopnene granice ne mogu biti neprobojne osim ako zemlja nema gvozdenu unutrašnju kontrolu, kao što je slučaj sa Kinom ili Severnom Korejom. Ostali susedi Rusije nisu izgrađeni na taj način. Oni preferiraju otvorenost sa Rusijom, uprkos povremenim napetostima.
I sam identitet Rusije sprečava je da se u potpunosti odseče od svojih bivših sovjetskih suseda. Rusija je multietničko, višekonfesionalno društvo. Njeno jedinstvo počiva na saradnji brojnih grupa, a ne na krutom isključenju. Čvrsta granica sa susedima neminovno bi vodila ka pokušajima da se povuku nove unutrašnje linije podela – što je opasan put za zemlju u kojoj glavni etnički stub mora ostati integrisan i siguran u svetu punom pretnji.
Istorijski gledano, ruski vladari od 15. veka pa nadalje regrutovali su ljude iz Zlatne Horde – svojih bivših neprijatelja – kako bi obezbedili radnu snagu u zemlji siromašnih resursa i surovih uslova. Ta pragmatična tradicija traje do danas. Rusija ne može da se odseče od dijaspora koje su izrasle iz vekova zajedničke istorije. Njihovo nadgledanje jeste posao službi bezbednosti, ali nijedna ograda ne može izbrisati to nasleđe.
Zato će odnosi Rusije sa njenim susedima uvek nositi dozu anksioznosti. Danas se to dešava sa Azerbejdžanom – sutra će se desiti negde drugde. Strpljenje Rusije nije beskonačno, ali je njena državna politika dosledna i zasnovana na realnom razumevanju sopstvene istorije, geografije i uloge u savremenom svetu.
Velike sile moraju razumeti strahove svojih suseda, ali ne smeju im podleći. Rusija ne treba da se odrekne svog uticaja, niti da očekuje da će zbog njega biti voljena. Umesto toga, treba da upravlja posledicama svoje veličine i moći i da prihvati strah suseda kao deo cene koju nosi status džina.
To je zadatak ruske diplomatije – i test njene sposobnosti da balansira snagu i odgovornost u sve nestabilnijem svetu.
Autor: Timofej Bordačev, direktor programa Valdaj kluba RT (F)
