Izvor: Blic, 19.Feb.2015, 21:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka: Predlog Grčke "trojanski konj"

Nemački zvaničnici rekli su da je zahtev Grčke da produži program zajma "trojanski konj", koji ostavlja veliki prostor za tumačenje i u kome se ne vidi jasna posvećenost Atine da će ispuniti uslove sadašnjeg programa. Prema nacrtu teksta koji je pripremila Nemačka, Berlin smatra da predlog Grčke ne daje osnova za zajedničko saopštenje ministara finansija Evrogrupe, koji se sastaju sutra.

S druge strane predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je ocenio da je grčki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predlog pozitivan znak koji bi mogao dovesti do kompromisa Atine i evrozone.

Grčka je danas poslala evropskim kreditorima kompromisni predlog kako bi se u poslednjem trenutku odmrzli pregovori o programu pomoći Atini i okončala neizvesnost o njenom opstanku u evrozoni. Vlada u Atini je predložila produženje paketa pomoći za šest meseci, ali nije ponudila nastavak svih oštrih budžetskih rezova i reformi.

Portparol nemačkog ministarstva finansija Martin Jeger naveo je u saopštenju da se grčki predlog svodi na zahtev "za premošćavanje finansiranja bez ispunjavanja zahteva programa pomoći" koji nameće nepopularne budžetske mere.

Jeger je dodao da grčki predlog ne odgovara na ono što su ostale članice evrozone tražile od Atine pre nego što su pregovori propali u ponedeljak.

Portparol evropske komsije Margaritis Šinas je rekao da Junker "vidi u tom pismu (s predlogom) pozitivan znak koji, prema njegovoj proceni, može utabati put do razumnog kompromisa u interesu finansijske stabilnost zone evra u celini".

Grčki predlog podrazumeva šestomesečno produženje zajmova pomoći, početak na radu o novom sporazumu o zameni aktuelnog programa koji ističe krajem meseca u koji bi bili uključeni "Grčka, Evropa i Međunarodni monetartni fond (MMF)", kao i olakšanje uslova otplate postojećeg zajma od 240 milijardi evra.

To je, prema pismu iz Atine, zasnovano na staroj ponudi evrozone za produženje rokova otplate i smanjenje kamatnih stopa kada Grčka ostvari budžetski višak što se dogodilo 2013. godine.

Grčka je takođe obećala da će ispuniti sve dužničke obaveze, da neće preduzimati jednostrane poteze koji bi podrili "fiskalne ciljeve, ekonomoski oporavak i finansijsku stabilnost", kao i da neće uvoditi mere podsticaja privrede koji bi dodatno koštali.

Atina je takođe preložila da reforme u Grčkoj nadziru MMF, Evropska centrlana banka i EU, koje su dosad predstavljale "trojku" inspektora, a s kojom je nova grčka vlada isprva odbila da sarađuje.

U grčkom predlogu nije spomenut nastavak budžetskih rezova i reformi koje je evrzona tražila od 2010. kao uslov za zajmove pomoći. Na nastavku oštrih mera insistira Nemačka i to će verovatno biti najspornija tačka sutrašnjih razgovora.

Evropski deo pomoći Grčkoj ističe 28. februara i ako do tada ne bude dogovora, Evropska centralna banka će biti pod pritiskom ostalih članica evrozone da prekine pomoć grčkim bankama.

Vicekancelar Nemačke Zigmar Gabrijel izjavio je danas da je zahtev Grčke za šestomesečno produženje programa finansijske pomoći "početna tačka za pregovore", pošto je samo nekoliko sati ranije nemački ministar finansija Volfgang Šojble odbacio predlog Atine.

Gabrijel navodi da se slaže sa Šojbleom da grčki predlog nije dovoljan, ali da može biti iskorišten kao početna tačka za pregovore.

"Predlog predstavlja veliki korak grčke vlade ka prihvatanju činjenice da bez programa neće biti finansijske pomoći", rekao je vicekancelar, dodajući da sve strane treba da prestanu sa ultimatumima.

Prethodno je portparol nemačkog ministra finansija Šojblea izjavio da pismo Atine ne nudi dovoljno dobro rešenje. "Cilj predloga je privremeno finansiranje, bez ispunjenja obaveza iz programa međunarodne pomoći. Pismo ne zadovoljava kriterijume dogovorene na sastanku ministara finansija evrozone održanom u ponedeljak", izjavio je on.

Nastavak na Blic...