Izvor: Politika, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neki civili su manje nevini od drugih
Ni žene ni deca ne mogu automatski biti uračunati u civile, jer ih teroristi koriste, kaže harvardski profesor Alen Deršovic
Izrael u napadu na Hezbolah poštuje Ženevske konvencije i nema govora o ratnim zločinima, tvrdi Gidon Remba, nekadašnji službenik u kabinetu premijera u Tel Avivu. Prema članu 57, stav 2, prvog protokola tih konvencija propisuje se da civilno stanovništvo mora biti unapred upozoreno na napade, kako bi na vreme moglo da napusti mesto koje će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napadnuto. "U južnom Bejrutu, pre nego što je napao uporište Hezbolaha, Izrael je bar 48 sati unapred upozorio civile bacajući letke iz aviona. Isto je uradio i na jugu Libana, u oblasti iz koje je Hezbolah bez ikakvog obzira lansirao rakete na izraelske civile", objašnjava Remba.
A Robert Fisk, dugogodišnji izveštač londonskog "Indipendenta" s Bliskog istoka, poznat po kritici Izraela, opisuje kako izgledaju upozorenja. "U subotu je izraelska vojska naredila meštanima malog sela Marvahina, na granici s Izraelom, da do šest sati napuste svoje kuće. Upozorenje je upućeno megafonom. Selo Marvahin je najbliže mestu kod kojeg su gerilci Hezbolaha prošli kroz žicu na granici i oteli dvojicu izraelskih vojnika, ubivši još trojicu. Taj napad izazvao je poslednji, surovi rat u Libanu.
Seljani su poslušali izraelsko naređenje i prvo su se obratili za zaštitu lokalnim snagama UN, bataljonu iz Gane. Ali, vojnici iz Gane su, poštujući preporuku koja je 1996. napravljena u sedištu UN u Njujorku, odbili da libanskim civilima dozvole da uđu u njihovu bazu. Užasnom ironijom, pravila UN napisana su pošto su vojnici svetske organizacije zaštitili civile tokom izraelskog bombardovanja juga Libana 1996. godine. Tada je u napadu na bazu UN, gde su našli utočište, ubijeno 106 Libanaca. Više od pola njih bila su deca.
I tako su se ljudi iz Marvahina uputili ka severu u konvoju automobila. Samo nekoliko minuta kasnije, u blizini sela Tel Harfa, napao ih je jedan izraelski avion F-16. On je bacio bombe na sve automobile i pobio najmanje 20 civila, od kojih su mnogi bili žene i deca. Dvanaest ljudi je izgorelo u svojim kolima, a ostale je eksplozija odbacila u polja u blizini mesta napada. Među mrtvima je bilo i dete čije je telo izgledalo kao bačena lutka."
Na drugoj strani, harvardski profesor prava Alen Deršovic tvrdi da su "neki više, a neki manje nevini". Postoji ogromna razlika, i moralna i pravna, između dvogodišnjeg dečaka kog ubije neprijateljska raketa, i tridesetogodišnjaka koji dozvoli da se u njegovoj kući skrivaju "kaćuše", objašnjava on. Tehnički su i jedan i drugi civili, ali je prvi daleko neviniji od onog drugog. Postoji takođe i razlika između civila koji jednostavno preferira ili čak glasa za terorističku grupu, i onog koji pruža finansijsku ili drugu materijalnu podršku terorizmu.
Deršovic, koji važi za liberalnog mislioca ali povremeno istupa sa sasvim neortodoksnim pravnim i političkim stavovima, založio se u subotu u kolumni u "Los Anđeles tajmsu" za "novi rečnik" koji bi bolje odražavao stvarnost savremenog ratovanja. On smatra da u doba terorizma, kada militantni ne nose uniforme, nisu pripadnici redovne vojske i lako se izgube u civilnoj populaciji, izraz "civil" postaje sve besmisleniji. Deršovic eksplicitno tvrdi da ni žene ni deca ne mogu automatski biti uračunati u civile, kao što to čine neke međunarodne organizacije, budući da teroristi sve češće koriste žene i tinejdžere za svoje operacije. Nakon što je izraelska vojska zatražila od civila da napuste ona područja južnog Libana "koja su pretvorena u ratno poprište", Izrael ima pravo da one koji su tu i tamo ostali svojom voljom tretira kao saučesnike Hezbolaha. Nevine žrtve bi, prema tome, bili samo oni koji ne mogu sami da odu, zaključuje Deršovic. I dodaje: "Svaka je smrt civila tragična, ali neke su smrti tragičnije od drugih".
Sasvim drugačije razmišlja profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Ivo Visković. On smatra da se u zaoštravanju sukoba na Bliskom istoku vidi da međunarodna zajednica primenjuje dvostruke standarde u borbi protiv terorizma. "Prilično je jasno da je sila koju izraelska armija primenjuje daleko premašila ono što je učinjeno prema njenim pripadnicima. Naša zemlja je optuživana za nesrazmernu upotrebu sile na Kosovu i Metohiji 1998, kada su naše snage bezbednosti radile relativno sličnu stvar. Iste te zemlje su nas tada optuživale za neproporcionalnu upotrebu sile. U tom smislu, nije dobro to što se sada događa jer pokazuje da i SAD i Evropska unija u borbi protiv terorizma uspostavljaju glavne ciljeve koji nadjačavaju principe međunarodnih odnosa i prava", kaže Visković, a prenosi B-92.
S. R.
--------------------------------------------------------------------------
Ratni zločini: Pitanja i odgovori
• Koji deo međunarodnog prava može da se primeni na ovaj sukob?
Iako ovo nije rat između država, a od strana u sukobu samo je Izrael potpisnik Ženevskih konvencija, uglavnom se smatra da bi trebalo da se primenjuju te konvencije i drugo humanitarno pravo. I da bi trebalo da se prati ono što se naziva "opštim članom 3" Konvencija iz 1949. godine, kojim su zabranjeni napadi na civile.
• Da li Izrael čini ratne zločine time što izaziva stradanja civila?
Cilj Ženevskih konvencija iz 1949. bio je da se okončaju napadi na civile, što je bila taktika često korišćena u Drugom svetskom ratu. U članu 51 prvog protokola tog sporazuma iz 1949. navodi se: "Civilno stanovništvo, kao takvo, a i pojedinci, neće biti objekti napada". U članu 52 dodaje se: "Napadi će biti striktno ograničeni na vojne ciljeve". Tako da ratni zločin postoji ako su civili napadnuti samo zbog toga što su civili. Međutim, drugo je ako su oni ubijeni tokom napada na vojni cilj ili na cilj u "dvojnoj upotrebi".
Izrael, međutim, nije potpisnik Prvog protokola, iako mnogi stručnjaci i države kažu da se on primenjuje bez obzira na tu činjenicu.
• Šta je sa ciljevima "dvojne upotrebe"?
To je složenija oblast. Na primer, da li su aerodromi, putevi, mostovi i elektrane vojni ili civilni ciljevi? I šta je sa kućama i stanovima za koje strana koja napada tvrdi da ih koriste borci, a u njihovoj blizini su civili? Članom 52 pokušano je da se ovo reši: "Vojni objekti su samo oni objekti koji svojom prirodom, lokacijom, namenom ili upotrebom efikasno doprinose vojnoj akciji". Treba postupati s oprezom, a ako ima sumnje, odluka treba da bude da je cilj civilni.
• Šta je sa napadima Hezbolaha na Izrael?
Hezbolah na naseljena područja Izraela šalje rakete bez preciznog sistema navođenja i zbog toga se smatra da napada civile. Prema Hjuman rajts voču "namerni napad na civile u svim okolnostima zabranjen je i smatra se ratnim zločinom".
• Da li to znači da bi moglo da se sudi za ratne zločine?
To ne bi bilo lako. Izrael nije potpisao osnivački akt stalnog Međunarodnog krivičnog suda, a nije ni Hezbolah. U Ujedinjenim nacijama morali bi da se dogovore o posebnoj proceduri.
(Izvor: Bi-Bi-Si)
[objavljeno: 25.07.2006.]
