Izvor: Blic, 19.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici žele da presele ljudsku rasu na druge planete
Naučnici žele da presele ljudsku rasu na druge planete
Prekomerno trošenje prirodnih resursa na Zemlji dovelo je do sve glasnijih poziva uglednih svetskih naučnika da je krajnje vreme da se ozbiljno započne sa istraživanjima o mogućnosti da se ljudska populacija naseli na druge planete našeg Sunčevog sistema.
Prvi na listi mogućih novih domova za neke buduće generacije je nama najbliži Mars. Naučnici tvrde da bi upravo globalno zagrevanje, proces koji preti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uništenju života na Zemlji, moglo da bude ključ za pretvaranje Marsa u pogodno mesto za život. Prema njihovim tvrdnjama, za postupak koji je do pre samo desetak godina bio poput scenarija za neki naučnofantastični film, bilo je potrebno 'samo' upumpati u atmosferu Marsa emisiju štetnih gasova, koji izazivaju efekat staklene bašte na Zemlji. Posle izvesnog vremena to bi dovelo do topljenja ledenih kapa na Marsu, a površina planete, koja od davnina privlači astronome i naučnike, postala bi pogodna za život ljudi.
Ideja o zagrevanju površine Marsa nije nova među naučnicima. Međutim, stručnjaci Američke svemirske agencije (NASA) došli su do ideje koja bi zaista mogla da bude sprovedena u delo, ako je suditi po rezultatima kompjuterske simulacije. Ključ je u tome da se koriste štetni gasovi koji su 10.000 puta efikasniji od ugljen-dioksida, koji već uveliko narušava prirodni ekosistem Zemlje.
Doktor Margarita Marinova iz Istraživačkog centra NASA fokusirala se na istraživanje gasova baziranih na flouru, koji su veoma rasprostranjeni na Marsu. Jedinjenje oktafluoropropan (C3F8) proizvodi veliku toplotu koja se pojačava kada dođe u dodir sa drugim gasovima.
Naučnici tvrde da bi u periodu od više vekova, možda čak i jednog milenijuma, posle procesa Mars izgledao kao da su prošle milijarde godina. Planetu bi prekrivalo plodno tlo, prošarano rekama i oivičeno okeanima, baš kako je nekada Zemlja izgledala.
'Pomoć u razvoju života na Marsu i njegovo proučavanje umnogome bi nam pomoglo da shvatimo proces evolucije i mogućnost života da se prilagođava raznom okruženju', kaže Marinova. Ona ističe da bi stvaranje života na Marsu eventualno moglo i da pomogne ljudskoj populaciji u pronalaženju novog mesta za život kada se iscrpu sve Zemljine mogućnosti.
S obzirom na to da veliki problem predstavlja to kako gasove prebaciti na Mars, naučnici su razvili još jednu teoriju koja nije ništa manje zadivljujuća. Po njoj bi na Mars bile prebačene velike količine prašine koja apsorbuje Sunčevu toplotu, a ledena površina bi se zagrevala tako što bi oko Zemljine orbite bila postavljena velika ogledala koja bi Sunčeve zrake usmeravala ka planeti.
Jedan od problema u eventualnom naseljavanju Marsa moglo bi da bude kosmičko radioaktivno zračenje kojem bi ljudi bili izloženi. Naime, magnetno polje Zemlje deluje kao štit odbijajući te zrake u svemir, a takva zaštita ne bi postojala na Crvenoj planeti.
U međuvremenu, na drugoj strani svemira naučnici već pomno proučavaju proces koji se dogodio na Zemlji pre više milijardi godina, tačnije u samom njenom nastajanju. Reč je o istraživanju koje vrši svemirska sonda 'Hajgens' koja ispituje procese na Titanu, Saturnovom mesecu.
'Slike koje smo dobili dokaz su da se trenutno na Titanu dešavaju procesi poput onih koji su se dešavali u procesu nastanka života na Zemlji. Naravno, u pitanju su potpuno drugi hemijski elementi', rekao je Marti Tomasko koji radi na procesu primanja podataka sa 'Hajdensa'.
Metan koji u obliku kiše pada na površinu Titana pravi reke i buši kanale između brda leda. Misija vredna 3,2 milijarde dolara, trebalo bi naučnicima da da jasniju sliku o procesu formiranja površine planeta.
A. Petrović
.jpg)
