Izvor: Politika, 02.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najoštrije reči
SAD i Rusija pojačali uzajamne kritike pred dva susreta predsednika Buša i Putina
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. juna – Ovde je danas ozvaničen početak meteorološke sezone uragana, za koju će se tek videti da li može da bude žešća od političkog "nevremena" koje je već poprilično uzdrmava odnose između SAD i Rusije. Uzajamne kritike i pridike dve sile čak rastu kako se približavaju dva susreta predsednika Džordža Buša i Vladimira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Putina, sledeće nedelje na samitu Grupe osam u Nemačkoj, a zatim 1. i 2. jula na porodičnom imanju Bušovih u Mejnu.
Šefica američke diplomatije Kondoliza Rajs i Putin upotrebili su juče izraze koji podsećaju na rečnik hladnog rata, ocenjuje danas "Vašington post". Primajući priznanje za doprinos objedinjavanju Nemačke, Rajsova je u Potsdamu, navodi list, direktno podsetila na taj period ideološkog i vojnog nadmetanja, rekavši da "mi želimo partnerstvo s Rusijom u duhu 21. veka, Rusija izgleda deluje po principu iz prošle ere". Putin je, dodaje se, gotovo istovremeno, na konferenciji za štampu "optužio Ameriku za imperijalizam" kao i da je planom za postavljanje raketnog štita u centralnoj Evropi podstakla "novu rundu trke u naoružavanju".
Obe strane se istovremeno trude da svoje akcije objasne tako da ne predstavljaju pretnju jedna drugoj. Raketni štit je, kažu Amerikanci, preventiva protiv projektila koji bi mogli da dođu od "otpadnika", kakvim se ovde naročito smatra Iran. Testiranje nove ruske rakete je, kažu Rusi, samo "odgovor na tu jednostranu akciju partnera i ima za cilj da održi balans snaga u svetu".
Za hladni rat, ispunjen nuklearnim "odvraćanjem", svojevremeno se govorilo da propoveda "borbu za mir u kome ni kamen na kamenu neće ostati". Vremena su se u mnogo čemu promenila, ali "Njujork tajms" danas ističe da je "široki dijalog između Vašingtona i Moskve dostigao najoštriji ton posle pada komunizma".
Hroničari konstatuju da je do pogoršavanje odnosa došlo posle više godina intenzivnog zbližavanja Bele kuće i Kremlja, od Regana i Gorbačova, preko Klintona i Jeljcina, do Buša i Putina. Početak krupnijeg neslaganja u sadašnjem "tandemu" možda je predstavljala američka invazija na Irak 2003. da bi se potom rasplamsavala zajedno s rastom ruske energetske moći i sporovima oko procesa u bivšim sovjetskim republikama.
Pojedinim analitičarima se čini da Amerika i Rusija ulaze u fazu redefinisanja ukupnih odnosa, u kojima su se veze između njihovih predsednika ispoljile kao postojanije nego između dve zemlje. Primećuje se, pri tom, da ni Buš ni Putin nisu jedan drugog poimenično "ocrneli".
Amerikanac čak izbegava da lično izgovori teške reči na račun Rusije, ali njujorški dnevnik danas otkriva da je umesto njega to, sinoć u Baltimoru, učinio ovdašnji "ekspert za Rusiju, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove" Dejvid Kramer. On je, navodi se, aktuelne akcije Kremlja ocenio kao "negativne tendencije prema ljudskim pravima i demokratiji u Rusiji" uz "povećani pritisak na novinare i nevladine organizacije" i dodao tome i kritiku na račun niza spoljnopolitičkih poteza Moskve, među kojima i njeno "politizovanje" isporuka nafte i gasa evropskim zemljama.
Kramerov kritički govor (uz akcente o značaju saradnje između dve zemlje u borbi protiv terorizma i na drugim poljima) predstavlja "nastavak diplomatske taktike Bele kuće da najteže poruke prepusti nižem rangu zvaničnika, kako bi se donosiocima političkih odluka ostavio širi prostor za dogovaranje na višem nivou", ocenjuje "Njujork tajms". List podseća da je Putin prvi strani lider koga je Buš pozvao na porodični posed u Kenebankportu i navodi reči Rajsove iz Potsdama da se u odnosima Amerike i Rusije ispoljavaju "kooperacija i konkurencija, prijateljstvo i trvenje".
Prestonični "Post" ukazuje i na to da neka od trvenja izgledaju "nepremostiva". Kao primere za to imenuje "neslaganja oko budućeg statusa Kosova i američki plan za postavljanje sistema raketne odbrane u Evropi".
-----------------------------------------------------------
Ostavka savetnika Bele kuće
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. juna - Danijel Bartlet, jedan od najpoverljivijih i najistrajnijih saradnika šefa Bele kuće, danas je izjavio da će se sa položaja predsednikovog savetnika povući sledećeg meseca. Odlazak je obrazložio većim posvećivanjem porodici i prelaskom na rad u privatnom sektoru.
Bartlet (36) je 14 godina u timu Džordža Buša, od vremena kad se ovaj kandidovao za guvernera Teksasa. Hroničari navode da je njegova ostavka, najznačajniji takav čin u administraciji, posle ostavke šefa Pentagona Donalda Ramsfelda, prošlog novembra.
M. Pantelić
[objavljeno: 02.06.2007.]
