Izvor: Politika, 19.Sep.2010, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na svetu ima još 12 miliona robova
BON – Ropstvo još uvek nije samo mračno poglavlje prošlosti jer kada neko ko radi protiv svoje volje, bez nadnice ili za bednu nadnicu, u očajnim uslovima - šta je on nego rob.
Sve forme ropstva zvanično su ukinute, prema obavezi zemalja-članica UN utvrđenih konvencijom iz 1956. godine. No, 54 godine kasnije, to obećanje još nije ispunjeno.
„Ropstvo je šokantna realnost današnjice. Međunarodna organizacija za rad je saopštila da se danas u svetu više od 12 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << miliona ljudi nalazi na prinudnom radu, u nekoj vrsti modernog ropstva. To se odnosi i na sve svetske religije”, navela je Gulnara Šakinian, specijalni izvestilac Svetske organizacije za moderne forme ropstva, pred Savetom za ljudska prava UN u svom izvešaju.
Nevladina organizacija Antislejveri internešnal govori čak o 27 miliona ljudi, pri čemu među njima najveći broj čine deca i mladi, preneo je nemački državni radio „Dojče vele”.
Ova organizacija sa sedištem u Londonu je najstarija svetska organizacija za ljudska prava. Osnovana je 1839, da bi se borila protiv prekomorske trgovine robljem.
Razlika u brojkama objašnjava se različitim kriterijumima za definisanje ropskog rada. No, bilo da se radi o 12 ili 27 miliona ljudi, za Gulnaru Šakinian ropstvo spada u najteža kršenja ljudskih prava.
Ona je izvestila Savet za ljudska prava UN o svojoj poslednoj poseti Brazilu. Reč je o zemlji koja spada u najvažnije faktore svetske privrede koja je, doduše, ratifikovala Konvenciju protiv ropstva, i to još pre 30 godina, ali je još ne primenjuje u potpunosti.
„U seoskim sredinama u Brazilu prinudni rad je još vrlo rasprostranjen, posebno u stočarstvu i pri proizvodnji etanola iz šećerne trske. Robovi su najčešć muškarci kao i dečaci. S druge strane, i u gradovima postoji prinudni rad, pre svega u tekstilnoj industriji”, izjavila je Šakinianova.
Prema njenim rečima, sličnu sudbinu dele i mladi u Mauritaniji, Ekvadoru i drugim zemljama koje je posetila. Žrtve prinudnog rada moraju da rade dugo i uz minimalnu nadnicu, ako je uopšte dobiju, a izložene su fizičkom, psihičkom, a katkada i seksualnom nasilju.
Tanjug
objavljeno: 19/09/2010
