Izvor: Politika, 11.Nov.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na pragu izgubljene decenije
Mračni oblaci prete globalnoj ekonomiji, upozorila je izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda. Ukoliko tesno povezani svet današnjice ne zbije redove, na pragu smo izgubljene decenije, neizvesnosti, vrtložnog finansijskog košmara i sloma globalne tražnje, procenila je Kristin Lagard posle razgovora u Pekingu sa kineskim zvaničnicima.
U borbi protiv takvog tmurnog scenarija, ona je razvijenim državama i državama u naglom usponu podelila različite uloge. Razvijene ekonomije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imaju „specijalnu odgovornost” da povrate poverenje i podstaknu privredni rast.
Azija neka bude spremna za odbranu od lančanih posledica finansijske krize u Evropi, dok bi Kina trebalo da podstakne domaću potrošnju.
Čija je terapija mučnija?
Grupacija BRIKS, na čijoj teritoriji živi 40 odsto čovečanstva, ima solidan ekonomski temelj, ali neizvesnu političku volju da podstakne domaću potrošnju.
Prema prognozama MMF-a, članice BRIKS-a beleže privredni rast: Kina 9,5 odsto, Indija i Brazil 3,8, Rusija 4,3, a Južnoafrička Republika 3,6 odsto. Ako je podsticaj domaćoj potrošnji jedna od ključnih akcija da se izbegne odgovornost za „izgubljenu deceniju”, ove države imaju pred sobom iskustvo razvijenog sveta na tom putu.
Kako će međutim razvijeni svet „povratiti poverenje” o kojem govori Lagardova?
Od izbijanja globalne finansijske krize na američkom hipotekarnom tržištu 2007, prezaduženi, potrošački nastrojeni Zapad dramatično je izgubio ulogu predvodnika privrednog i finansijskog razvoja.
„Pre četiri godine svetski javni dug iznosio je 23.000 milijardi dolara, 2010. dostigao je 34.000 milijardi, dok će 2015. dostići 48.000 milijardi”, navodi Esvar Prasad, profesor na Kornel univerzitetu i visoki saradnik Brukings instituta.
Zbirni dug razvijenih ekonomija 2007. iznosio je 19.000 milijardi dolara, 2010. dostigao je 29.000 milijardi, dok će 2015. iznositi 42.000 milijardi dolara.
U periodu 2007–2010. američki doprinos rastu svetskog javnog duga iznosio je 35 odsto, prenosi „Fajnenšl tajms”. MMF danas procenjuje da će kreditno oslabljene SAD iduće godine ostvariti privredni rast od samo 1,8 odsto, uz nezaposlenost od oko devet odsto i najveće socijalne razlike od Drugog svetskog rata.
Poverenje stanovništva Zapada u političke institucije u dramatičnom je padu, dok je građanska neposlušnost u osetnom porastu, navodi se istraživanju britanskog instituta „Četam”. U Grčkoj pokret „Ne plaćam” (namete) ima sve više sledbenika, u SAD rastući broj Amerikanaca naprosto ne plaća rate kredita za kuću.
Istovremeno, Evropska unija u 2012. očekuje privredni rast od samo 0,5 odsto i rekordnu nezaposlenost od oko 10 odsto, saopštila je Evropska komisija.
Dužnička drama na obodu evrozone gurnula je EU u najveću krizu od osnivanja, a evropski bankari još kriju razmere posledica svojih investicija na američkom hipotekarnom tržištu pre 2007.
Poznato je da 16 vodećih evropskih banaka drži oko 386 milijardi dolara sumnjivih hartija od vrednosti sa međunarodnog tržišta preprodaje kredita i nekretnina. Suma je veća od potraživanja koje te banke imaju na tržištu državnih hartija vrednosti Grčke, Irske, Italije, Portugalije i Španije zajedno (339 milijardi dolara).
Kako će i kada tih 16 prvenstveno nemačkih, francuskih i britanskih banaka naplatiti i deo spornih potraživanja?
Bitka za povratak globalnog poverenja, a protiv izgubljene decenije, na urušenom Zapadu nije ni počela. Tamo će terapija biti mučnija.
Tanja Vujić
objavljeno: 12.11.2011
