Izvor: Blic, 06.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NASA gradi bazu na Mesecu
NASA gradi bazu na Mesecu
Američka svemirska agencija NASA započela je planove za izgradnju stalne baze na Mesecu nakon što se njeni astronauti vrate na ovu planetu 2020. godine. Kako je saopšteno iz NASA, stalna baza će u početku služiti za naučna istraživanja, ali bi trebalo da predstavlja prvi korak, odnosno početak ljudskog naseljavanja kosmosa.
Planirano je da baza bude izgrađena na jednom od polova ove planete zbog toga što na njima uvek ima Sunčeve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svetlosti, a stanica bi trebalo da se napaja solarnom energijom.
'Počeli smo planove za izgradnju stalne baze na Mesecu. Imaćemo potpuno drugačiji pristup u odnosu na dosadašnje istraživanje Zemljinog satelita', rekao je Skot Horovic, pomoćnih šefa NASA za istraživanja.
Planovi NASA podudaraju se sa objavom predsednika Džordža Buša iz 2004. da će SAD 'vratiti ljude na Mesec do 2020. godine'.
NASA je ranije saopštila da je započela izgradnju nove svemirske letelice koja će naslediti misije 'Apola', a posao je poveren kompaniji 'Lokid Martin'. Finansiranje izgradnje baze bi trebalo da bude obezbeđeno iz fondova misija spejs šatla, koje će biti okončane 2010. S obzirom na to da je planiranje još u početnoj fazi, agencija Rojters je prenela da će NASA zatražiti i od ostalih razvijenih zemalja da se uključe u ovaj projekat.
Naučnici NASA veruju da bi astronauti mogli da koriste prirodne resurse sa Meseca kako bi održavali bazu koja bi u budućnosti mogla da postane polazna tačka za put na Mars. U okviru projekta, a pre slanja ljudske posade, planirano je i da se izvrši serija istraživanja Meseca, čemu će poslužiti roboti koji bi trebalo da naprave detaljnu mapu planete i pronađu mesta na kojima ima vode i drugih resursa. Jedna od obećavajućih lokacija zasada je Šakletonov krater, koji je gotovo uvek obasjan Sunčevim zracima, a u blizini koga se nalazi područje večnog mraka, za koje se u NASA nadaju da bi moglo da sadrži zaleđenu vodu.
Još od davnina čovek sanja o nepreglednom prostranstvu svemira, a poslednjih godina sve su glasniji oni koji poput britanskog naučnika Stivena Hokinga tvrde da je ključ opstanka ljudske civilizacije kolonizacija drugih planeta. Hoking smatra da našu planetu ne očekuje ružičasta budućnost. Globalno zagrevanje, nuklearni rat velikih razmera, epidemija ili sudar sa asteroidom mogli bi da unište život na Zemlji. Početkom ‘70-ih godina prošlog veka bilo je normalno očekivati da će ljudi prvih godina 21. veka imati naselja na Mesecu, šetati Marsom i rutinski putovati kroz Sunčev sistem. Sva dosadašnja istraživanja i praktična iskustva pokazuju da običan čovek može dugo da boravi u kosmosu bez većih psihofizičkih problema, ali sam let je i dalje preskup. Slanje jednog kilograma tereta u svemir košta 20.000 dolara.
Do kiseonika relativno je lako doći: najdominantniji materijal na Mesečevoj površini je regolit, koji sadrži oko 40 odsto kiseonika. Dovoljno ga je jače zagrejati, pa da se kiseonik oslobodi. Mesečeva površina prebogata je i anortitom, mineralom od koga se mogu dobiti aluminijum, kalcijum, silicijum i kiseonik. Kao građevinski materijal mogao bi se iskoristiti sveprisutni bazalt. Očekuje se da će izgradnja stalne baze na Mesecu koštati sto milijardi dolara u narednih 12 godina.
A. Petrović Mesec i Mars najpogodniji za život
Od svih planeta u Sunčevom sistemu Mesec i Mars su najpogodnije za neka buduća staništa ljudi. Merkur se nalazi preblizu Suncu, nema atmosferu, a na njemu je radijacija velika.
Venera je takođe previše blizu Suncu, dok gasovite planete Jupiter, Saturn, Uran i Neptun nemaju tvrdu površinu ili je pritisak na njihovoj površini nepodnošljiv. Neki od satelita ovih džinovskih planeta imaju atmosferu, ali su uslovi na njima mnogo lošiji nego na Marsu. Osim toga, ove četiri planete su predaleko od Zemlje. Dosadašnje misije 'Apola'
U svom čuvenom obraćanju Kongresu predsednik SAD Džon Kenedi je maja 1961. najavio da će Amerika poslati čoveka na Mesec do kraja decenije. Devet godina kasnije Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je hodao po Mesecu. Nakon tog istorijskog događaja usledilo je još šest misija 'Apola', od kojih je pet rezultiralo uspešnim iskrcavanjem na Mesec. NASA je prekinula slanje ljudi na Mesec posle misije 'Apola 17' u decembru 1972. Od poslednjeg čovekovog boravka na Mesecu prošle su 34 godine.
