Izvor: Politika, 03.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke s Pentagonom
Američki vojni krugovi nisu u stanju da tolerišu modernizaciju oružanih snaga u zemljama koje nisu u savezu sa SAD – ističe se u Pekingu
Svakog proleća od 2000., otkako Pentagon objavljuje redovne godišnje izveštaje o vojnoj moći Kine, u Vašingtonu ožive stare strepnje od "kineske opasnosti" – iako u međuvremenu, osobito prilikom susreta na visokom nivou, "opasnosti" nema među željama za jačanjem strateškog partnerstva.
Ako su Ramsfeld ili njegov >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naslednik Gejts još mogli, za poslednju godinu dana, da aludiraju na "opasnost", kad su Kinezima zamerali na "nedovoljnoj transparentnosti" vojnog budžeta, Kondoliza Rajs je ostavljala utisak da veruje da razvoj Kine ne ugrožava i ne plaši Ameriku.
Otuda su se kineski komentatori, pre nego diplomatski uzdržaniji zvaničnici, osetili obaveznim da kažu šta misle da se u Vašingtonu o "opasnosti" zapravo misli.
Najnoviji izveštaj Pentagona, po oceni komentatora "Ženmin žibaoa", "ne razlikuje se mnogo od prethodnih" po "netačnim tvrdnjama o oružanoj moći Kine i njenoj vojnoj i bezbednosnoj strategiji". Podsećajući na mišljenje generala Pitera Pejsa, načelnika Generalštaba udruženih snaga, da postoje dve opasnosti – jedna od vojnog potencijala, a druga od namera – komentator ukazuje na protivrečnosti u izveštaju Pentagona. S jedne strane, "SAD pozdravljaju uspon miroljubive i prosperitetne Kine", a, sa druge, tvrde da je "vizija buduće Kine i dalje neizvesna zbog širenja vojne moći i namera o njenom korišćenju".
U izveštaju se izražava zabrinutost i zbog kineskih vojnotehnoloških dometa bez kojih se, po oceni pekinškog komentatora, nijedna vojska ne bi mogla smatrati savremenom. Čak se tvrdi da se Kina ne samo sprema da silom spreči eventualnu nezavisnost Tajvana, nego i da "jača oružanu moć u nameri da osvoji prirodne resurse i (tuđu) zemlju u regionalnim sukobima". Kini se, dalje, zamera što jača vojnu saradnju sa Rusijom i afričkim zemljama. Ukratko, izveštaj Pentagona "nastoji da obmane međunarodnu javnost", što će naneti štetu i američko-kineskoj vojnoj saradnji, kaže komentator.
Protiv preventivnih napada
"Čajna dejli", pekinški dnevnik na engleskom jeziku, ne razume zašto se Pentagon čudi što Kina želi da ima bolje rakete, podmornice ili avione, kad to želi da ima svaka zemlja koja drži do svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. "Pentagon nije u stanju da toleriše modernizaciju oružanih snaga u zemljama koje nisu u savezu sa Sjedinjenim Državama", ističe se u komentaru. Od Kine se traži da bude transparentna u izveštajima o vojnim izdacima, a onda se ti izveštaji naprosto ignorišu. U tekstu se odlučno odbacuju tvrdnje Pentagona da Kina "može biti angažovana i u preventivnim napadima, možda na ciljeve daleko van svojih granica (aluzija na radijus projektila do teritorije SAD?), ako se oružanom silom štite ili protežiraju glavni nacionalni interesi, što uključuje i polaganje prava na teritoriju". (Ovo je najverovatnije aluzija na Indiju, s kojom Kina još nije okončala sve stare teritorijalne sporove.) "Kina nikad nije koristila preventivne napade", kaže ozlojeđeni autor teksta. "To nije element njene odbrambene strategije. Kineski kodeks ponašanja nalaže: nikad nećemo napasti, osim ako smo napadnuti, a ako smo napadnuti, svakako ćemo uzvratiti. Preventivni udari su obrazac američke vojne strategije. Pentagon svoj mentalni sklop pripisuje drugima."
Na kraju ovih komentara se podseća da svaka suverena zemlja ima pravo da modernizuje svoju armiju radi odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Kina, tvrdi se, ne preti nikome i njena oružana sila namenjena je samo odbrani.
Mentalitet iza štita
Iako su tačne kineske ocene da se ovogodišnji izveštaj Pentagona ne razlikuje mnogo od prethodnih, jedna važna novina ipak pada u oči, makar koliko bila uzgredna: Vašington ne skriva nezadovoljstvo zbog uspešne vojne saradnje između Kine i Rusije. To nezadovoljstvo je dosad bilo prigušivano, iako je Kina glavni kupac ruskih modernih aviona i podmornica. Nije bilo ni većih strepnji od jačanja Šangajske organizacije za saradnju, bezbednosne konstelacije u kojoj su, pored Kine i Rusije, još četiri centralnoazijske zemlje, jer je ona uključena u borbu protiv međunarodnog terorizma i po organizaciji i delovanju nije antagonistički pandan NATO-u.
Izgleda da je nezadovoljstvo Pentagona kinesko-ruskom vojnom saradnjom sada proisteklo iz činjenice da Kinezi u svojim spoljnopolitičkim analizama otvoreno govore o nastojanjima SAD da, širenjem NATO-a na istok, "zaokruže" Rusiju. Uz to, kinesko gledanje na izgradnju američkog antiraketnog štita u istočnoj Evropi blisko je ruskom. Ni Kinezi ne veruju da će američki projektili presretači braniti Amerikance od iranskih ili severnokorejskih raketa, a veruju da bi oni mogli da imaju na nišanu ruski nuklearni arsenal.
Američki "mentalitet iza štita" temelji se, po ocenama kineskih stratega, na tri ključna elementa. Prvo, Amerikanci su uvek zastupali koncept "apsolutne bezbednosti", zbog istorijskih pouka iz Perl Harbora 1942, a sada i zbog terorističkog napada na Njujork 2001. Drugo, pošto su uvereni da je u modernom ratu najpresudnija visoka tehnologija, oni su opsednuti balističkim savršenstvom: da "metak presretne metak". Treće, SAD su uvek težile globalnoj dominaciji, a od kraja hladnog rata više nego ikad ranije. Zastupnici globalne dominacije vide protivnike najpre u onima čija je oružana moć izazovna – a to su Rusi.
Otuda zaključak kineskih stručnjaka za geopolitiku glasi: moderno oružje će pre usloviti nego zaustaviti rat. Bolje je sprečiti sukob, nego se spremati za njega. Bolje je smanjiti broj kopalja, nego uvećavati štit. I, najzad, bolje je težiti kolektivnoj, nego individualnoj bezbednosti.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 03.06.2007.]
