Izvor: Politika, 01.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mračni mirotvorci
U komentarima prvih rezultata istrage istaknuto da moralno posrtanje pripadnika mirovnog kontingenta ne opravdava rigorozno kažnjavanje
"Neoprostivo." Nemački kancelar Angela Merkel izgovorila je baš tu reč, da bi posle retoričke pauze nastavila: "... Ponašanje naših (nemačkih) vojnika, koji su podlegli morbidnom iskušenju, zbijali neslane šale sa posmrtnim ostacima ratnih žrtava u Avganistanu neoprostivo je – očekujem reakciju nadležnih vojnodisciplinskih organa."
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Istupanje kancelara nije predstavljalo jedini protest. Političari bezmalo svih parlamentarnih stranaka, izuzimajući neonacističku partiju NPD, požurili su da osude, kako su rekli, avganistansku epizodu – moralno posrtanje nekolicine vojnika. Od objavljivanja prvih, skandaloznih fotografija u bulevarskoj štampi koje prikazuju nemačke vojnike kako skrnave posmrtne ostatke nepoznatih žrtava avganistanskog rata, međutim, nemačka i svetska javnost svakodnevno se suočavaju sa novim detaljima, kako se u istražnom žargonu tvrdi, okultne nastranosti nemačkih mirotvoraca.
Saopštavajući prve rezultate interne vojne istrage, nadležni su istakli da se opis "mirotvorci bez pijeteta" odnosi na dvadesetak pripadnika Bundesvera – troje osumnjičenih su već priznali da su učestvovali u skrnavljenju i, naravno, pokazali "duboko kajanje". Pri tom je zanemarena činjenica da se niska svedočanstava proteže od Avganistana do Kosova, po svim regionima gde su nemački mirotvorci delovali ili još deluju – ne bi li doprineli uspostavljanju i očuvanju mira.
Svedočenju nemačkog pukovnika Horsta Šua, psihologa trupa nemačkog mirovnog kontingenta, koje je "Politika" među prvima objavila, da "avganistanska okultna praksa" vuče korene još sa Kosova, zvanično nije pridata važnost. Umesto najave temeljitije i sveobuhvatne istrage, vojni i politički lideri su u jednom dahu istakli da je posredi tek – nedostatak pijeteta.
U komentarima vodećih medija, od "Frankfurter algemajne cajtunga" do "Cajta", direktno je, ili indirektno, istaknuto da moralno posrtanje, kao takvo, ipak nije prevršilo meru u obimu koji bi opravdao rigorozno kažnjavanje. U sumi komentara i analiza preovlađuje stav da dvadesetak vojnika, kojima se prebacuje skrnavljenje posmrtnih ostataka, ne odslikavaju raspoloženje dve stotine hiljada pripadnika Bundesvera, obučenih da bi čuvali slobodno, demokratsko društvo.
Subjektivniji komentatori kročili su korak dalje. Tako je "Frankfurter algemajne" pojasnio svojim čitaocima da su vojnici – vojnici: "... Oni nisu lekari, sveštenici, učitelji... Obučeni su da s puškom u ruci brane mir ugroženih civila."
Talas kritike, koji je sa svih strana zapljusnuo Nemačku, ipak je učinio svoje: portparol ministarstva odbrane u Berlinu Tomas Rabe je najavio da će svi poznati incidenti biti detaljno istraženi, a da se posebni napori usmeravaju na (raz)otkrivanje pretpostavljenih oficira koji su ovakvu praksu tolerisali.
Kao posebna neprijatnost, u nemačkoj javnosti je primljena kritika sa one strane Atlantskog okeana, iz SAD. A poznavaoci ratne istorije su, potom, požurili da pojasne da su upravo Amerikanci bili prvi koji su skrnavili posmrtne ostatke. Tako su vodeći mediji sa zadovoljstvom prihvatili podatak neimenovanog poznavaoca istorije štampe. Poslednji se pozvao na izdanje magazina "Lajf" od 22. maja 1944. godine. Fotografija objavljena na preko polovine strane prikazala je zgodnu Amerikanku sa "suvenirom" koji joj je verenik poslao sa pacifičkog ratišta – nasmejana, u rukama je držala lobanju jednog japanskog vojnika...
Preusmeravanje krivice na druge, kao i traženje izlaza iz novootkrivene afere, sveprisutno u nemačkoj javnosti, navelo je trezvenije analitičare na sumnju da u ovom trenutku niko nije bezrezervno spreman da iskoreni citiranu sklonost nemačkih mirotvoraca ka "moralnom posrtanju". Umesto toga zvanični organi ulažu napore, ne bi li se dimenzija sramote ublažila i opasnost od potencijalne kontrareakcije otklonila. Kao dokaz ispravnosti takvog zaključka moglo bi da posluži saznanje da se skrnavljenju posmrtnih ostataka na Kosmetu ne pridaje značaj. U vezi sa avganistanskom aferom, opet, lansiraju se pretpostavke da oskrnavljeni posmrtni ostaci nisu pripadali tamošnjim, lokalnim žrtvama, već da su u pitanju bili ostaci sovjetskih vojnika – osvajača.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 01.11.2006.]
