Izvor: Blic, 22.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Motor koji pokreće Evropu
Motor koji pokreće Evropu
PARIZ/BERLIN - Nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer nazvao je 'sporazumom stoleća' Jelisejski ugovor čija se četrdesetogodišnjica potpisivanja obeležava ove sedmice u Berlinu i Parizu.
Prvi kancelar posleratne Nemačke Konrad Adenauer i francuski predsednik Šarl de Gol potpisali su u Jelisejskoj palati u Parizu 22. januara 1963. godine nemačko-francuski ugovor o prijateljstvu koji je u istoriji ostao kao Jelisejski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ugovor. Time je stavljena tačka na eru neprijateljstava i krvavih ratova koje su dve zemlje vodile do tada. Ugovorom su se obe strane obavezale na konsultacije u svim važnim pitanjima spoljne, bezbednosne i kulturne politike.
Danas se na tom ugovoru zasnovano nemačko-francusko prijateljstvo pominje kao uzor kako dve vekovima suprotstavljene, zavađene i zaraćene države mogu da krenu novim putem izmirenja i saradnje. Francuska i Nemačka danas slove kao 'pokretački motor' Evropske unije. Diplomate u Briselu smatraju da 'kada Berlin i Pariz definišu zajedničku poziciju povodom neke aktuelne teme, onda to ima neodoljivu snagu'.
Proteklih godina nemačko-francusko prijateljstvo učvršćivali su političari različitih opredeljenja. Bili su to sedamdesetih godina socijaldemokratski kancelar Helmut Šmit i konzervativni francuski predsednik Valeri Žiskar D`Esten.
Potom je u udžbenike istorije ušla slika konzervativnog kancelara Helmuta Kola i socijalističkog predsednika Fransoa Miterana kako se drže za ruke na groblju vojnika iz Prvog svetskog rata u Verdenu. Danas se za dobrobit nemačko-francuske 'osovine' brinu socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder i konzervativni predsednik Žak Širak.
Baš uoči jubileja usledile su francusko-nemačke inicijative u vezi sa agroindustrijom u EU, sa mogućim prijemom Turske u ovu integraciju i sa širenjem evropske vojne saradnje. Pretprošle sedmice su Širak i Šreder javnost iznenadili zajedničkim predlogom za budući način rukovođenja u EU.
Proslava će početi danas sednicom Saveta francusko-nemačkih ministara u Jelisejskoj palati. U Versaju, u prostorijama u kojima je 28. juna 1919. godine potpisan Versajski sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat, biće održana plenarna sednica kojoj će prisustvovati i 603 poslanika Bundestaga, kao i 577 poslanika Nacionalne skupštine kojima će se u popodnevnim časovima obratiti Širak i Šreder. Nakon Saveta ministara, dve zemlje će, kako se očekuje, usvojiti zajedničku političku deklaraciju koja bi trebalo da obnovi Jelisejski sporazum. U zajedničkoj deklaraciji biće dati novi podsticaji za razvoj odnosa dve zemlje, a vladini krugovi u Berlinu navode i da će se tekstom otvoriti mogućnost dvostrukog državljanstva za građane obe zemlje.
Dan nakon toga Širak dolazi u Berlin gde će se, zajedno sa Šrederom, sastati sa mladima iz obe zemlje i otvoriti novo zdanje ambasade Francuske na Pariskom trgu, pokraj simbola Berlina, Brandenburške kapije.
Nemci više vole Francuze Deset miliona Nemaca godišnje poseti Francusku, dok samo oko 1,5 miliona Francuza prelazi preko Rajne, i to najčešće da bi posetili nemačku prestonicu Berlin.
Dok dve vlade tesno sarađuju u svim oblastima, obični građani, doduše, više ne gaje stara neprijateljstva i predrasude, ali su klišei i dalje prisutni. Za većinu Nemaca Francuzi su dostojni lake zavisti kao 'bonvivani', opušteni, sposobni da uživaju u životu, kako izreka kaže, 'kao bog u Francuskoj'.
Za francuske susede su Nemci doduše dostojni divljenja zbog preduzimljivosti i disciplinovanosti, ali slove kao nemaštoviti i skloni da u svemu pre svega vide onu goru stranu.
Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da većina francuskih đaka kad se pomene Nemačka uspeju da pomenu Hitlera i vozača Formule 1 Mihaela Šumahera. Većini Nemaca najpre ne pada na pamet niko od znamenitih suseda, da bi posle dužeg razmišljanja ipak bili u stanju da navedu imena Žaka Širaka, Fransoa Miterana i glumca Žerara Depardjea.
