Izvor: Politika, 25.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monasi na čelu pobune
Protestu budističkih sveštenika protiv vojne hunte u Mijanmaru dosad se pridružilo više od 100.000 građana, a podrška stiže iz celog sveta
Prema izveštajima agencija
Mijanmar - Nekadašnja britanska kolonija Burma - juče je bila na nogama. Više od stotinu hiljada ljudi u svim većim gradovima protestuje protiv vladajuće vojne hunte, u demonstracijama za koje svetske agencije tvrde da su najmasovnije u poslednje dve decenije, odnosno, od 1988. godine. Tadašnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pobunu demokratskih snaga, koju su inicirali studenti, generali su u krvi ugušili (broj žrtava je procenjen na 3.000), a predvodnica, dobitnica Nobelove nagrade za mir Aung San Su Ći, provela je skoro 12 godina u zatvoru (od 2003. se nalazi u kućnom pritvoru).
Ovoga puta, na čelu otpora vojnom režimu su budistički monasi.
Nakon hapšenja 13 opozicionih aktivista, koji su se u avgustu pobunili protiv petostrukog poskupljenja goriva, nekoliko stotina "svetih ljudi", odevenih u tradicionalne smeđe odore, povelo je u septembru protestni marš na severozapadu zemlje.
Njihov broj je već premašio 15.000, a sveštenicima se svaki dan pridružuje sve više građana, u kilometarskim kolonama na ulicama najvećeg grada Jangona (nekadašnja prestonica Burme Rangun), Sitve, Mandalaja, Bagoa... Protest je dobio na snazi i uključivanjem poznatih mijanmarskih javnih ličnosti iz sveta filma, muzike i pozorišta, koji su formirali Sangka komitet podrške sveštenicima. "Monasi imaju sve više pristalica, postaju sve odlučniji i hrabriji, a njihovi zahtevi su sve veći", rekao je Rojtersu strani diplomata, koji primećuje da je generalima teže da se obračunaju sa sveštenicima, nego sa običnim građanima.
Demonstranti su i juče, kao i svakog od proteklih nedelju dana protesta, prošli ispred sedišta vodeće opozicione partije, Nacionalne lige za demokratiju (NLD) na čijem je čelu 62-godišnja nobelovka Aung San Su Ći. Ona se, kako su prenele agencije, u subotu nakratko pojavila na kućnom pragu, i molila petnaestak minuta sa sveštenicima. Nakon toga, buntovnicima su se pridružili i članovi NLD-a koji su pobedili na parlamentarnim izborima 1990. godine, ali im nikad nije dopušteno da učestvuju u vlasti.
U rukama demonstranata se mogu videti natpisi na kojima se traže ostavka generala, oslobađanje političkih zatvorenika, ali i bolji uslovi života u ovoj siromašnoj državi na jugoistoku Azije, gde većina od 53 miliona stanovnika živi sa manje od 200 dolara godišnje, i u kojoj već 45 godina vlada vojna diktatura. Neke od parola upućene su vlastima Indije: dok je Zapad uveo sankcije vojnoj hunti, vlada u Delhiju je sa njom produbljivala odnose, naročito u oblasti energetike. I u indijskoj prestonici juče su osvanuli plakati na kojima je, uoči najavljene posete ministra Murlija Deore Mijanmaru, pisalo: "Hej, Deora, ne idi zbog benzina, idi zbog demokratije" i "Indija, prestani da pomažeš vojnom režimu Burme".
Demonstracije mijanmarskih monaha protiv "zlokobnog vojnog despotizma" dobile su podršku Ujedinjenih nacija, EU i SAD, ali su istovremeno zabrinule susede. "Nadamo se da će protest biti rešen na miran način", izjavio je Rojtersu predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Singapura, jednog od najvećih stranih investitora.
Britanski ambasador u Jangunu, Mark Kening, rekao je agenciji AFP da se pribojava oštre reakcije vlasti, dok je nacionalni savetnik "Hjuman rajts voča" primetio da je situacija osetljiva, ali da ga ohrabruje činjenica da je protest sve masovniji, i da hunta nije reagovala čak ni na zajedničku molitvu 2.000 monaha sa "ikonom mijanmarskog demokratskog otpora" Aung San Su Ći. Krhka, ali nesalomiva, ona je nepremostiva "kost u grlu" najjače ličnosti vojne hunte: 73-godišnji general Tan Šve toliko je, kažu, mrzi, da ne dozvoljava da njeno ime bude uopšte pomenuto u njegovom prisustvu.
Svetski mediji, inače, očekuju da bi generali, na predstojećem kvartalnom sastanku u novoj mijanmarskoj prestonici Najpidau, trebalo da odluče da li da se obračunaju sa sveštenicima koji predvode protest, ili da ih puste da na miru marširaju u nekoliko većih gradova širom zemlje. U oba slučaja, međutim, rizikuju da demonstracije zahvate celu zemlju.
A. M.
[objavljeno: 25.09.2007.]
