Izvor: Vostok.rs, 16.Jul.2011, 14:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Međunarodno pravosuđe u stezi geopolitike

16.07.2011. - Hašlki tribunal u službi zapada

Dan međunarodnog pravosuđa, koji se slavi 17. jula je još jedan povod da se ponovo zamislimo nad zajedničkim problemom. Naš analitičar Pjotr Iskenderov smatra da o svetskoj „diktaturi zakona" zasad možemo samo da sanjamo.

Međutim, prvo malo istorije. Današnji praznik je ustanovljen u čast usvajanja Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda 1998. godine. Po ovom dokumentu MKS je ovlašćen za „jurisdikciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << prema licima odgovornim za najozbiljnije zločine, koji izazivaju zabrinutost međunarodne zajednice".

Osnivanje ovog suda je od samog početka naišlo na različite reakcije. Radi se o tome što je međunarodna zajednica već stekla sumnjivo iskustvo funkcionisanja Međunarodnih krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. Pristrastnost prilikom izbora tuženih, nedostatak realne mogućnosti da učesnici bave svoja prava na procesima, bavljenje sudija i javnih tužilaca političkim izjavama – svi ovi momenti predstavljaju uobičajenu praksu oba Tribunala i bacili su senku na ceo savremeni sistem međunarodnog pravosuđa. Njegove institucije često igraju konjunkturnu ulogu, obrazlažući i zalažući se za ove ili one geopolitičke scenarije.

Ovo se direktno tiče MKS, čije mnoge odluke jako liče na otvoreno mešanje u unutrašnje stvari država u interesu jedne od strana u konfliktu. Ova praksa je započela 2010. dodine kad je Sud izdao nalog na hapšenje aktuelnog predsednika Sudana Omara al-Bašira, umešavši se u unutrašnji konflikt u sudanskoj provinciji Darfur. Ovaj nalog je pozvan da primora vlasti Hartuma da se saglase na odvajanje krajeva Južnog Sudana bogatih ugljovodonicima. Kako tu ne sprovesti paralelu s optužnicom upućenom predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću kad je Haški tribunal iskoristio kosovske separatiste i Zapad za međunarodno-pravno obrazlaganje njihovih aktivnosti!

Još vidljivija geopolitička angažovanost MKS ispoljila se u Libiji – gde je nalog za hapšenje Moamera Gadafija i njegovih bližnjih izdat pre sprovođenja istrage i u uslovima unutrašnjeg konflikta koji traje između vlasti zemlje i pobunjenika. Nažalost, ovde, kao i u slučaju s Jugoslavijom, institucije međunarodnog pravosuđa idu ruka pod ruku s NATO.

U intervjuu za „Glas Rusije" stručnjak Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za poznavanje slovenstva RAN Ana Filimonova je istakla:

Najozbiljniju posledicu ovakvog razvoja događaja predstavlja krah međunarodnog prava, koje su stvorile države antihitlerovske koalicije na konferencijama u Jalti i Potsdamu. Osim toga, očigledan je prelazak glavne uloge u međunarodnim poslovima s OUN na NATO – na faktor sile, koji Alijansa ispoveda. Upravo ovim se i objašnjava tako operativno mešanje NATO i MKS u libijski konflikt.

Ovakva „operativnost" je najčešće praćena mirisom nafte, imajući u vidu težnju zapadnih sila da steknu kontrolu nad resursima ovih ili onih zemalja. Za rešavanje ovog zadatka nalozi i presude međunarodnih sudova i tribunala odgovaraju da bolje biti ne može.

Izvor: Golos Rossii, foto: © SXC.hu

Nastavak na Vostok.rs...

Vostok.rs: „Selektivno pravosuđe“ u sližbi geopolitike (Razmišljanja na marginama Međunarodnog dana krivične pravde)