Izvor: Politika, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mašinska pretraga
Evropski centar izvrsnosti za napredne veb-tehnologije u Beogradu
Slavni srpski naučnik i pronalazač Mihajlo Pupin Ameriku je osvojio znanjem, istoimeni beogradski institut na istovetan način osvaja – Evropu.
Evropska komisija za nauku 14. jula proglasila je našu uglednu naučnu ustanovu za Centar izvrsnosti naprednih veb-tehnologija (Web4WeB projekat Evropske unije), čiji je duhovni pokretač i prvi rukovodilac
prof. dr Sanja Vraneš. Nadmetanje je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << raspisano u decembru, rok za prijavu je istekao u martu, a tek minulih dana evropski komesar dr Janez Potočnik obznanio je ovu novost u srpskoj prestonici.
Istraživačima i stručnjacima sa Zvezdare to je treći zadatak koji im je poverila Evropska unija iz tzv. Šestog okvirnog programa (prethodna dva su ranije ugovorena – jedan u sklopu Interrega, a drugi pod okriljem
"Osvojili smo 24,5 od 25 poena, za četiri zahteva čiste petice, a pet manje za peti zato što nismo predvideli da, koristeći elektronske veze, podučavamo polaznike po zemljama zapadnog Balkana. Drugim rečima, preko semantičkog veb-portala koji osmišljavamo", kaže za "Politiku" naučni direktor "Mihajla Pupina" i predavač na poslediplomskim studijama na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
Internetski okean
Naša sagovornica godinama za Evropsku komisiju ocenjuje istraživačke programe iz informaciono-komunikacionih tehnologija, pa joj nije bilo nimalo teško da sebe zamisli u koži procenjivača vlastitog predloga. Postupak prijavljivanja je jednostavan, ali nije jednostavno ubediti međunarodne znalce da baš vi zavređujete to laskavo priznanje i novčanu potporu.
Šta se podrazumeva pod naprednim veb-tehnologijama?
U veoma slobodnom prevodu, "Širom sveta razapetu mrežu" (World Wide Web ili, što skraćeno ispisujete kad pretražujete na Internetu, www) izmislio je 1989. Timoti Berners Li za Evropski centar nuklearnih istraživanja (CERN) u Ženevi. Veoma razgranatom i složenom mrežom se razmenjuju hipertekstualna dokumenta i pretražuju stranice na srodan način urađene.
Odavno je sagledano da se internetskim okeanom, sa izobiljem dragocenih podataka, sporo plovi i da se u traganju gube sati i dani. Pokatkad se osećate kao Odisej na povratku u rodnu Itaku. Uočivši tu gotovo nepremostivu prepreku, istraživači su se dosetili da mukotrpni posao prepuste računarima. Na temelju značenja reči ili pojmova, čovek unapred zna šta traži, kako da toj veštini – izbrušenoj u evoluciji – nauči mašinu?
Iz goleme muke i prešne potrebe porodio se tzv. semantički veb (Semantic Web) ili podučavanje računara da prema značenju nalaze, baš, to što vas zanima. Ima, svakako, i drugih postupaka koje smo prizvali pređašnjim pitanjem – obeležavanje prirodnim jezikom, inteligentni agenti, sistemi za podršku odlučivanju i tako redom. Svim pobrojanim i sličnim izazovima baviće se u budućem Centru izvrsnosti naprednih veb-tehnologija.
Nimalo ne zaostaju
"U toj oblasti imamo neophodno znanje, što dokazuje visoka ocena koju su nam nezavisni evropski eksperti izrekli", objašnjava prof. dr Sanja Vraneš. "Ideja da prijavim našu ustanovu zaiskrila mi je u glavi, upravo, kada sam ocenjivala Evropsku mrežu izvrsnosti (REWERSE), satkanu od 25 istaknutih evropskih istraživačkih ustanova za semantički veb, koju usmerava Tehnički univerzitet u Minhenu. Shvatila sam da &Mihajlo Pupin' nimalo ne zaostaje, naprotiv prednjači."
Kao i proslavljeni preteča po kome su se nazvali, stručnjaci Instituta "Mihajlo Pupin" odavno zarađuju hleb sa sedam kora pretvarajući naučne plodove u proizvode i tehnološka rešenja za domaće i strano tržište. Svoje mesto pod evropskim suncem našli su u trećem po važnosti opredeljenju – informaciono-komunikacionim tehnologijama.
Iz najnovijeg istraživačkog pregnuća očekuju se dostignuća koja će nas približiti željenom cilju – ulasku u Evropsku uniju, što bez temeljne digitalizacije i informatizacije nije ostvarljivo. U izveštaju Svetske bake u vezi sa stanjem informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, "Mihajlo Pupin" se izdvaja kao međunarodna svetla tačka.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 25.07.2006.]
